Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja dan posvećen Svetom apostolu Simonu Zilotu, poznatom i kao Simon Kananit. Ovaj svetitelj je jedan od dvanaest apostola koje je Isus Hristos izabrao da šire Njegovu reč i poruku. Simon Zilot potiče iz Kane Galilejske, gde je, prema Bibliji, bio prisutan na svadbi kada je Isus izveo svoje prvo čudo pretvarajući vodu u vino. Ova scena je značajna jer je upravo nakon ovog čuda mladoženja Simon odlučio da napusti sve i pođe za Hristom, pokazujući svoju predanost i veru.
Naziv „Zilot“ ili „Kananit“ dolazi od reči koja znači revnitelj, a ovaj epitet je Simonu dat zbog njegove strastvene posvećenosti Hristu i njegovom Jevanđelju. Nakon što je primio Svetoga Duha, Simon je krenuo na misiju da propoveda Jevanđelje u Mavritaniji, regiji koja se nalazi na severu Afrike. Njegova predanost i trud su doneli plodove, jer je uspeo da mnoge obrati veri Hristovoj. Nažalost, njegovo delovanje nije prošlo bez poteškoća; zbog svoje vere je bio mučen i na kraju raspet na krstu.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Simonov blagdan 10. maja po crkvenom kalendaru, dok se prema gregorijanskom kalendaru ovo obeležavanje odvija 23. maja. Ovaj dan je prilika za verne da se prisete Simonovog života, njegovog posvećenja Hristu i važnosti apostolskog delovanja.
Molitva upućena Svetom Simona Zilotu posebno naglašava njegovu ulogu kao svedoka Hristovih čuda. U ovoj molitvi vernici mole za njegovu pomoć i zaštitu, tražeći da ih vodi na putu spasenja i da im pomogne da prevaziđu iskušenja i grehe. Takođe, molitva poziva na smirenje i skromnost, naglašavajući potrebu za duhovnom snagom i vođstvom.
U pravoslavlju, Simon Zilot je shvaćen kao uzor vernosti i hrabrosti u ispovedanju vere, a njegov život i delo podstiču vernike da nastave njegovu misiju širenja ljubavi i dobrote. U svetu koji se često suočava sa izazovima i teškoćama, Simonova priča o predanosti i hrabrosti može poslužiti kao inspiracija mnogima da ostanu čvrsti u svojoj veri.
Na današnji dan, vernici se okupljaju u hramovima kako bi odali počast ovom svetitelju, molili se za njegovu pomoć i blagoslov, te se podsetili važnosti zajedništva i ljubavi u hrišćanskoj zajednici. U svetlu Simonovog života, pozivaju se svi da preispitaju svoju veru i posvećenost Hristu, te da se trude da u svakodnevnom životu žive u skladu sa njegovim učenjima.
Ovo obeležavanje nije samo religiozni ritual, već i prilika za lično duhovno obnavljanje i jačanje zajednice. U svetu punom neizvesnosti i promena, ovakvi dani podsećaju vernike na snagu zajedništva i podrške unutar crkve, kao i na važnost duhovnog života i molitve.
Na kraju, svetitelj Simon Zilot ostaje simbol hrabrosti i posvećenosti, a njegova priča nastavlja da inspiriše generacije vernika da teže višim duhovnim ciljevima, da se bore protiv greha i iskušenja, te da uvek traže blagoslov i vođstvo Božje u svom životu. U svetlu njegovih učenja, vernici se ohrabruju da budu revnitelji Hristove poruke, šireći ljubav i mir u svojim zajednicama.
