Na Jahorina ekonomskom forumu, Dušan Živković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ (EPS), govorio je o izazovima koje donosi CBAM taksa (Carbon Border Adjustment Mechanism) i njenom uticaju na dekarbonizaciju i konkurentnost elektroprivreda u regionu. Tokom diskusije, Živković je istakao da je u Srbiji zabeleženo 750 megavata energije proizvedene isključivo iz vetra, a cene na evropskom tržištu bile su vrlo konkurentne. Međutim, zbog visine takse, izvoz električne energije postao je neisplativ, što ukazuje na ozbiljne probleme s kojima se suočavaju elektroprivrede.
Živković je naglasio da smanjenje izvoza električne energije iz regiona u Evropsku uniju za 25 procenata ima dve ključne posledice: prvo, dolazi do smanjenja dostupne električne energije unutar EU, a drugo, kompanije u regionu beleže smanjenje prihoda. Ove promene dodatno otežavaju proces dekarbonizacije, koji je od suštinskog značaja za održivu budućnost energetskog sektora. On je dodao da CBAM ne doprinosi razvoju obnovljivih izvora energije (OIE), što je još jedan negativan aspekt ovog sistema.
Na panelu posvećenom CBAM-u i njegovim implikacijama na Zapadni Balkan, Živković je istakao kako domaća taksa za CO2, koja iznosi četiri evra po toni emitovanog CO2, generiše dodatne troškove za EPS u iznosu od 100 miliona evra godišnje. Ovaj trošak otežava finansiranje projekata koji su neophodni za smanjenje emisija CO2 i dekarbonizaciju energetskog sektora. Investicije u takve projekte se mere u milijardama evra, a veliki projekti, poput izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, suočavaju se s rizicima i preispitivanjima.
Živković je naglasio da je važno obezbediti energetski sigurnost i stabilnost, ali i finansijsku održivost u ovim turbulentnim vremenima. Elektroprivrede, kao što je EPS, suočavaju se s izazovima kako razvijati projekte i graditi nove kapacitete kada su uslovi na tržištu tako neizvesni. Kako bi se prevazišli ovi izazovi, neophodno je preispitati budućnost PPA (Power Purchase Agreement) ugovora i pronaći nove mehanizme koji će omogućiti privatnom sektoru da aktivno učestvuje u procesu dekarbonizacije.
Zbog svih ovih faktora, Živković smatra da je ključno pronaći ravnotežu između potreba za smanjenjem emisija i ekonomskih realnosti sa kojima se suočavaju elektroprivrede u regionu. Ulaganja u obnovljive izvore energije su nužna, ali takva ulaganja zahtevaju stabilno okruženje i jasne smernice koje će omogućiti da se postigne održiv razvoj energetskog sektora.
U svetlu ovih izazova, Živković je pozvao na saradnju između vlada, elektroprivreda i privatnog sektora, kako bi se zajednički radilo na razvoju strategija koje će omogućiti efikasniju dekarbonizaciju. Takođe, naglasio je značaj međunarodne saradnje, naročito sa EU, kako bi se osiguralo da region ne ostane u zaostatku u procesu prelaska na održive izvore energije.
U zaključku, Živković je istakao da su izazovi pred elektroprivredama u regionu veliki, ali da je uz pravu strategiju i saradnju moguće prevazići prepreke i ostvariti ciljeve dekarbonizacije. Kako bi se osigurao prihod i stabilnost u ovom sektoru, potrebno je raditi na usklađivanju sa evropskim standardima, ali i na razvoju lokalnih kapaciteta za proizvodnju čiste energije. To će doprineti ne samo održivom razvoju energetskog sektora, već i ekonomskom razvoju celog regiona.
