Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2023. godine, u Srbiji više od 1,3 miliona građana živi ispod praga siromaštva, dok se samo oko 30.000 ljudi može pohvaliti statusom bogatih, s obzirom na to da plaćaju porez na lični dohodak, što znači da zarađuju trostruko više od prosečne plate. Sa 6.647.003 stanovnika, to implicira da više od 5 miliona ljudi bi trebalo da pripada srednjoj klasi, ali se čini da ta klasa ne uživa u zlatnim vremenima.
Troškovi stanovanja predstavljaju ogroman teret za čak 96% stanovništva, a 45,6% građana izjavljuje da im je teško da privedu mesec kraju. Ovi podaci pokazuju da ekonomska situacija u zemlji nije blistava, a srednja klasa se suočava sa ozbiljnim izazovima. U emisiji Blic DAN istražujemo identitet srednje klase u Srbiji i postavljamo pitanje da li ona uopšte postoji. Kolika plata je potrebna da bi se pripadalo „zlatnoj sredini“? Takođe se razmatraju sociološki parametri kao što su fakultetska diploma, siguran posao, automobil, kao i redovno letovanje i zimovanje, koji bi mogli biti indikatori bogatstva.
Gost emisije Blic DAN, ekonomista i biznismen Nemanja Antić, govoriće o polno uslovljenim razlikama u zaradama, jer od ukupnog broja onih koji plaćaju porez na dohodak, čak 90% čine muškarci. Ova statistika ukazuje na to da postoji značajna razlika u zaradama između polova, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu rada.
Naši reporteri će takođe istražiti na šta pripadnici srednje klase nerado troše novac, ali i za koje izdatke ne žale da potroše, čak i kada dođe „visok datum u mesecu“. Ova istraživanja će pomoći da se stekne bolja slika o potrošačkim navikama i prioritetima srednje klase u Srbiji.
U savremenom društvu, status pripadnosti srednjoj klasi postao je složen i često nedostižan. Mnogi ljudi se suočavaju s problemima, od visoke inflacije do stalnog povećanja troškova života, što čini da se osećaju nesigurno u vezi sa svojim ekonomskim statusom. Sve to dovodi do sve većeg broja ljudi koji se nalaze na granici siromaštva ili u nekoj vrsti finansijske krize.
Srednja klasa se tradicionalno definiše kao grupa ljudi koji imaju stabilne prihode, obrazovanje i zaposlene su na sigurnim pozicijama. Međutim, u Srbiji se čini da se ova definicija pomera. Mnogi ljudi sa fakultetskim diplomama rade poslove koji su daleko od onih koje bi se očekivali za njihovo obrazovanje. Ova disonanca između obrazovanja i zaposlenja dovodi do frustracije i osećaja neostvarenosti.
Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste to što se čini da su materijalni standardi, kao što su posedovanje automobila i letovanja, postali kriterijumi za ocenu uspeha. U tom kontekstu, pitanje koje se postavlja jeste: da li su ovi standardi realni i dostižni za prosečne građane Srbije? Ili su oni postali još jedan izvor pritiska i stresa za ljude koji pokušavaju da održe status srednje klase?
Na kraju, važno je napomenuti da se situacija u kojoj se nalazi srednja klasa u Srbiji ne može posmatrati izolovano. Ona je deo šireg društvenog i ekonomskog okvira koji zahteva analizu i razumevanje. Kako bi se poboljšali uslovi života, neophodno je raditi na reformama koje će omogućiti ekonomsku pravdu i prilike za sve.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je identitet i sudbina srednje klase u Srbiji složen i pun izazova. Emisije poput Blic DAN doprinose razumevanju ovih problema i promovišu diskusiju o važnim temama koje se tiču svakodnevnog života građana.
