Na društvenim mrežama pojavila se prepiska iz jedne blokaderske grupe sa Filozofskog fakulteta koja je izazvala veliku pažnju javnosti. U ovoj prepiskama, članovi grupe otvoreno raspravljaju o pitanjima koja se tiču hrane i alkohola, što je dovelo do kritika i sarkastičnih komentara.
Ono što je privuklo najviše pažnje jeste način na koji su članovi grupe počeli da se otimaju oko resursa kao što su hrana i piće. U jednom od postova, jedan od članova je naglasio: „Što se tiče privatizacije hrane, hrana se ne privatizuje.“ Ovaj komentar je izazvao lavinu reakcija, jer je očigledno da su članovi grupe počeli da se bore za osnovne resurse usled produženih blokada i neizvesnosti.
Zadatak radne grupe za logistiku i donacije, prema rečima jednog od članova, je da održi funkcionisanje blokadnih aktivnosti i da raspolaže raspoloživim resursima. Ipak, činjenica da su se članovi počeli sukobljavati oko hrane i alkohola ukazuje na to da situacija postaje sve napetija. Ova situacija je dodatno pojačana i činjenicom da su blokade na fakultetu trajale duže nego što se očekivalo, a resursi su postali ograničeni.
Blokade na fakultetima i univerzitetima širom zemlje često su rezultat nezadovoljstva studentske populacije prema određenim politikama ili odlukama koje se donose na višem nivou. Ovaj incident sa Filozofskog fakulteta može se posmatrati kao simptom šireg nezadovoljstva među studentima. Mnogi studenti osećaju da njihovi glasovi nisu saslušani i da su njihove potrebe zanemarene.
U poslednjih nekoliko meseci, protesti i blokade su postali uobičajena pojava. Studenti se okupljaju kako bi izrazili svoje mišljenje o različitim pitanjima, uključujući visoke školarine, loše uslove života i nedostatak resursa. Međutim, kako vreme prolazi, čini se da se fokus pomera sa prvobitnih zahteva ka unutrašnjim sukobima unutar samih grupa.
Na društvenim mrežama, mnogi korisnici su izrazili zabrinutost zbog ovakvog ponašanja, ukazujući na to da bi umesto sukoba oko hrane, studenti trebalo da se fokusiraju na zajedničku borbu za svoja prava. Postoji strah da bi ovakvi unutrašnji sukobi mogli da oslabe pokret i umanje šanse za ostvarenje ciljeva koje su studenti postavili.
Jedan od komentara na društvenim mrežama je glasio: „Kako možemo očekivati da se borimo protiv sistema kada se između sebe ponašamo kao da smo u ratu zbog hrane?“ Ova izjava oslikava frustraciju mnogih koji prate situaciju i smatraju da je potrebno da se studenti ujedine kako bi se izborili za svoja prava.
Osim toga, pojavila su se i pitanja o etici i moralnosti u takvim situacijama. Mnogi se pitaju koliko je ispravno da se studenti bore oko osnovnih resursa kao što su hrana i alkohol dok protestuju protiv nepravde. Ovo pitanje pokreće i dublje diskusije o vrednostima koje studenti zastupaju i kako ih primenjuju u praksi.
U svetlu svega ovoga, važno je napomenuti da se situacija na Filozofskom fakultetu može posmatrati kao ogledalo šireg društvenog konteksta. Sukobi oko resursa često se javljaju u uslovima krize, a studenti nisu izuzetak. Potrebna je dublja analiza i razumevanje ovih fenomena kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti studentima da se usmere ka zajedničkoj borbi umesto da se međusobno sukobljavaju.
Na kraju, jasno je da će se situacija na Filozofskom fakultetu i dalje pratiti, a reakcije javnosti će oblikovati dalji tok događaja. Ova prepiska je samo jedan od mnogih pokazatelja kako se trenuci krize mogu pretvoriti u prilike za rast, ali i unutrašnje sukobe koji mogu oslabiti zajednički cilj.
