U periodu od januara do septembra 2020. godine, prosečna neto zarada u privatnom sektoru iznosila je 55.729 dinara, dok je u javnom sektoru iznosila 67.345 dinara. Ove informacije je danas objavila Narodna banka Srbije (NBS), koja je takođe ukazala na važnost pravilnog tumačenja ovih podataka u svetlu nove metodologije koju je Republički zavod za statistiku (RZS) počeo da primenjuje od 2018. godine. Prema ovoj novoj metodologiji, zarade se prate prema mesecu za koji su obračunate, a ne prema mesecu kada su isplaćene, što je ranije bio slučaj.
Ova promena je omogućila bolje praćenje mesečnih zarada i prevazilaženje problema volatilnosti podataka, posebno u decembru i januaru. Uveden je i obračun prosečne zarade na osnovu ekvivalenta punog radnog vremena, što je standard koji se koristi u međunarodnim okvirima. Takođe, obuhvat zaposlenih je poboljšan, jer su u obračun uključeni i zaposleni po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kao i lica zaposlena u snagama bezbednosti.
Još jedna važna promena je da se obračun prosečne zarade vrši prema mestu stanovanja zaposlenih, a ne prema sedištu poslodavca, što daje precizniju sliku o zaradama po opštinama u zemlji. Ova metodološka unapređenja su omogućena novim izvorima podataka, pošto se od tada koriste podaci Poreske uprave, umesto podataka prikupljenih kroz mesečno istraživanje RAD-1.
Ipak, svaka promena metodologije nosi izazove kada je reč o uporedivosti prethodno objavljenih podataka. Preračun podataka unazad može zahtevati vreme, a ponekad ga nije moguće sprovesti zbog nedostatka izvora podataka. U tim situacijama, stručne službe institucija zaduženih za ekonomsku politiku treba da koriste statističke tehnike kako bi obezbedile što adekvatnije i uporedive vremenske serije istorijskih podataka.
Republički zavod za statistiku jasno označava da podaci pre 2018. godine nisu direktno uporedivi zbog „prekida u vremenskoj seriji“. Ekonomisti i analitičari moraju biti svesni ovog problema, jer izračunavanje stopa rasta na osnovu neuporedivih podataka može dovesti do pogrešnih zaključaka. Da bi se pravilno uporedili sadašnji prosečni iznosi zarada sa onima iz ranijih godina, neophodno je primeniti statističke tehnike koje bi približno ocenile nivo zarada prema novoj metodologiji.
Preračunati podaci pokazuju da je prosečna neto zarada u privatnom sektoru u 2014. godini iznosila 38.998 dinara, dok je u javnom sektoru iznosila 52.463 dinara. Kada se uporede ti podaci sa zaradama u periodu januar-septembar 2020. godine, vidi se da je prosečna zarada u privatnom sektoru povećana za 42,9 procenata, dok je prosečna zarada u javnom sektoru porasla za 28,4 procenata. Ovo ukazuje na smanjenje razlike u zaradama između privatnog i javnog sektora.
U 2014. godini, prosečna zarada u privatnom sektoru činila je 74,3% zarada u javnom sektoru, dok je u 2020. godini to učešće poraslo na 82,8%. S obzirom na prirodu posla, procenat visoko obrazovanih lica u javnom sektoru iznosi oko 46%, dok je u privatnom sektoru taj procenat dvostruko niži, oko 22%. Ova razlika utiče na viši nivo prosečne zarade u javnom sektoru.
Sve navedeno ukazuje na to da su podaci o rastu zarada u javnom i privatnom sektoru sveobuhvatno objašnjeni i analizirani, te su zaključci analitički adekvatni. NBS ističe da ovi podaci realno prikazuju dinamiku zarada i transformaciju ekonomije ka održivom rastu. Ove informacije su ključne za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji i mogu pomoći u donošenju budućih ekonomskih odluka.
