Ne stišava se prašina koja se digla otkako je Poreska uprava podsetila građane koji zarađuju u inostranstvu da prijave svoj prihod, bez obzira na to da li je reč o 200, 2000 ili 20000 evra. Mnogi frilenseri i radnici sa stranim prihodima suočavaju se sa neizvesnošću i strahom od kazni, dok se istovremeno raspravlja o regulaciji njihove statusa. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) smatra da je potrebno zakonski regulisati status frilensera kako bi se odredio adekvatni poreski model koji bi stimulisao rad u ovom sektoru.
Državni organi podsećaju da su frilenseri i ranije bili obavezni da plaćaju porez i da su već dobili određene olakšice za IT sektor. Ipak, mnogi frilenseri su zbunjeni i ne znaju kako da se samooporezuju. M.B., koja predaje časove jednog stranog jezika online, izjavila je da mora da plati čak 15.000 evra na osnovu svog prihoda u poslednjih pet godina, što smatra ogromnim iznosom s obzirom na to da je ukupno zaradila samo 500 evra.
Poreska uprava insistira da neznanje nije opravdanje za neplaćanje poreza, ali su spremni da pomognu. Porez za freelancere zavisi od različitih faktora, uključujući vrstu prihoda i osiguranje. Fizička lica koja su primala novac na devizne račune mogu biti oporezovana od 45 do 50 procenata. Procene pokazuju da u Srbiji nekoliko stotina hiljada ljudi, možda čak i milion, dobija uplate iz inostranstva, a ukoliko nisu pravilno klasifikovani, moraju da plate porez kao i frilenseri.
Poreska prijava mora se podneti u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, a može se podneti elektronski putem portala ePorezi, ili fizički u filijalama Poreske uprave. Ova obaveza se odnosi na sve koji ostvaruju prihode iz inostranstva, uključujući programere, profesore stranih jezika, grafičke dizajnere, jutjubere i influensere.
Ukoliko fizičko lice ne podnese poresku prijavu, može se suočiti sa prekršajnim kaznama koje se kreću od 5.000 do 150.000 dinara. Takođe, ukoliko ne izvrši uplatu poreza, biće kažnjeno dodatnom novčanom kaznom. Ministarstvo finansija naglašava da poreski zakoni nisu menjani godinama i da je svako ko je imao prihod u obavezi da plati porez, a obaveštava građane o mogućim kaznama kako bi ih motivisali da prijave svoje prihode.
U međuvremenu, od ove godine su na snazi novi tip olakšica za zapošljavanje visokokvalifikovanih lica, koje se odnose i na IT sektor. Ove olakšice se tiču smanjenja poreza i doprinosa, a omogućavaju poslodavcima da ne obračunavaju pune iznose već umanjene, čime se olakšava proces isplate plata.
U razgovorima o frilenserima, mnogi predlažu da se definiše ko su oni u okviru radne snage, što bi moglo doprineti povećanju uplate poreza. Ministar finansija je naglasio da postoje mogućnosti za izmene zakona, ali da će se to odnositi samo na buduće obaveze, a ne na one koji su do sada izbegavali plaćanje poreza.
Dok se situacija oko frilensera i njihovih poreskih obaveza nastavlja, jasno je da je potreban jasan i precizan zakonodavni okvir koji će omogućiti radnicima da se osećaju sigurnije i da budu motivisani da izmiruju svoje obaveze prema državi. U suprotnom, rizikuju da se suoče sa ozbiljnim finansijskim posledicama koje bi mogle uticati na njihov rad i život. Razumijevanje i pravilno informisanje o poreskim obavezama postaje ključno za sve koji zarađuju u inostranstvu, kako bi izbegli potencijalne kazne i nesporazume sa poreskim organima.
