Bura oko imena Đorđe Meloni ovih dana ne stišava se ni tamo gde se obično govori tiše – pred oltarom. Jedan anđeo, tek obnovljen, uspeo je da uzburka italijansku javnost, političku scenu i crkvene krugove, otvarajući pitanje granica između svete umetnosti, savremenog trenutka i ličnih tumačenja onih koji je dodiruju četkicom i bojom.
Sve je počelo u rimskoj bazilici Svetog Lorenca u Lučini, crkvi čiji temelji pamte četvrti vek. Posle restauracije kapele u kojoj se nalazi mermerna bista poslednjeg italijanskog kralja, pažljivije oko novinara lista „Republika“ primetilo je nešto neobično: jedan od dva anđela koji okružuju bistu dobio je „poznato, zapanjujuće savremeno lice“. Kako je list naveo, nekadašnji generički heruvim sada, po njihovoj oceni, neodoljivo podseća na italijansku premijerku.
Vest se proširila brzinom kakva se retko viđa kada je reč o crkvenoj umetnosti. Ministarstvo kulture Italije poslalo je tehničare da ispitaju oslikanu figuru i „utvrde prirodu izvedenog posla“, uz najavu da će nakon toga odlučiti koje mere će biti preduzete. Gotovo istovremeno reagovala je i sama Đorđa Meloni, koja je na Instagramu podelila fotografiju anđela uz kratak komentar: „Ne, definitivno ne ličim na anđela“, praćen emotikonom koji se smeje.
Novinari su potom pohrlili u baziliku kako bi se lično uverili u ono o čemu bruji Italija. Parohijski sveštenik Danijele Mikeleti, govoreći za novinsku agenciju Ansa, priznao je da „postoji izvesna sličnost“, ali je naglasio da bi o razlozima trebalo pitati restauratora. On je podsetio da je obnova bila neophodna zbog oštećenja izazvanih vodom, te da originalna slika iz 2000. godine nije uživala status zaštićenog kulturnog dobra.
Političke reakcije nisu izostale. Opoziciona Demokratska partija ocenila je da je ono što se pojavilo „neprihvatljivo“, uz poziv da se ispita da li su prekršeni propisi o zaštiti kulturnog nasleđa. Iz Pokreta pet zvezdica upozorili su na širu opasnost: umetnost i kultura, poručili su, ne smeju postati sredstvo propagande, bez obzira na to čije se lice navodno prepoznaje na fresci.
U čitavu priču uključila se i Rimska biskupija. Generalni vikar Baldasare Reina izrazio je „razočaranje“ zbog nastale situacije i najavio hitno pokretanje istrage kako bi se utvrdilo ko je odgovoran. U saopštenju je naglašeno da se slike svete umetnosti i hrišćanske tradicije ne mogu zloupotrebljavati ili eksploatisati, jer su namenjene isključivo liturgijskom životu, ličnoj i zajedničkoj molitvi.
U središtu pažnje našao se i osamdesetogodišnji Bruno Valentineti, čovek koji stoji iza restauracije. Mirno je objasnio da je zamoljen da popravi oštećenja i da je na tome radio gotovo dve godine. Prema njegovim rečima, tokom restauracije uklanjaju se slojevi koji su vremenom dodavani, dok se originalni obris ponovo ne pojavi.
„Ocrtao sam ga i vratio boju. Dizajn je bio uništen, ali sam uspeo da povratim njegov oblik“, rekao je, odbacujući svaku nameru da anđelu podari lik savremenog političara. Valentineti je naglasio da je radio uz saglasnost parohijskog sveštenika i iz lične zahvalnosti, kao zanatlija koji živi u tom kraju. Odbacio je i spekulacije o političkim motivima, tvrdeći da se jedva seća kada je poslednji put glasao.
„Nije Meloni. Vratio sam lica u stanje u kojem su bila pre 25 godina“, ponovio je više puta. Ipak, u svemu ovome prepoznao je i jednu, gotovo ironičnu korist: „Poslednjih godina nikada nismo videli toliko ljudi u ovoj crkvi.“
Dok se istrage nastavljaju, anđeo iz Svetog Lorenca u Lučini ostaje nemi svedok rasprave o tome gde se završava restauracija, a gde počinje projekcija savremenog doba na lice svete umetnosti – i koliko je tanka linija koja ih razdvaja.
