Tema broja seksualnih partnera i dalje važi za jednu od najosetljivijih, posebno kada se otvori u kontekstu veze, ljubomore ili društvenih očekivanja. Retko ko će bez zadrške podeliti svoju „statistiku“, osim ako nije učesnik u rijalitiju. Ipak, nova istraživanja ukazuju da možda i ne morate da pitate – jer odgovor se, navodno, vidi na telu.
Naime, pokazalo se da postoji direktna povezanost između snage gornjeg dela tela i broja seksualnih partnera koje osoba ima u životu – bez obzira na pol. Ova saznanja sugerišu da fizička spremnost, posebno u gornjem delu tela, može igrati veliku ulogu u seksualnom životu pojedinca. Iako se pretpostavlja da ljudi vežbaju zbog zdravlja, samopouzdanja ili izgleda, podaci ukazuju na to da jači mišići mogu povećati broj seksualnih partnera.
Zašto baš snaga ruku, ramena i leđa? Pretpostavlja se da se ovakva telesna forma nesvesno percipira kao znak vitalnosti, dominacije i privlačnosti – osobina koje često povećavaju šanse za ulazak u intimne odnose. Ukratko, ko bez problema radi sklekove, nema problema ni u krevetu.
I dok neki ne žele ni da znaju, a drugi broje sve od srednje škole, psihološka istraživanja navode da postoji nešto što se naziva „idealnim brojem partnera“ – ne kao pravilo, već kao društveno prihvatljiva sredina. Prema tim okvirima, za muškarce se „najpoželjnijim“ brojem smatra između četiri i pet partnerki u životu, dok se za žene taj broj najčešće kreće između dva i tri. Iako su ovi brojevi daleko ispod proseka, oni navodno izazivaju najmanje osuda i najviše simpatija kod potencijalnih partnera.
Iako se često misli da „svi imaju mnogo iskustva“, istraživanja pokazuju da je prosečan broj seksualnih partnera u životu manji od 20. Tačnije, prosečna osoba u SAD imala je odnose sa oko 14 osoba tokom života. Zanimljivo je da se, uprkos pop-kulturi, otvorenim razgovorima i aplikacijama za upoznavanje, frekvencija seksualnih odnosa ne povećava. Većina ljudi, prema nedavnim podacima, vodi ljubav samo jednom nedeljno. I to – ako imaju sreće.
Ova pitanja i dalje ostaju tabu tema u društvu, a pojedinci često osećaju pritisak da se uklope u određene norme ili očekivanja. U današnjem svetu, gde se informacije o seksualnosti sve više dele putem društvenih mreža i medija, postoji i veća svest o različitim pristupima i stavovima prema seksualnosti. Ipak, i dalje se može čuti mnogo predrasuda i stereotipa koji oblikuju kako ljudi doživljavaju svoje seksualne živote.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti kako pojedinci pristupaju seksualnosti. Mnogi se suočavaju sa unutrašnjim sukobima oko svojih želja i očekivanja društva. Ova dilema može stvoriti dodatni stres i anksioznost, što može uticati na njihovu sposobnost da se opuste i uživaju u intimnosti. S obzirom na sve to, važno je negovati otvoren dijalog o ovim temama, kako bismo smanjili stigmu i omogućili ljudima da se osećaju slobodno u izražavanju svojih osećanja i iskustava.
Kroz razumevanje ovih dinamičnih pitanja, možemo doprineti stvaranju zdravijeg okruženja za razgovor o seksualnosti. To uključuje i razmatranje fizičkog aspekta, ali i emocionalnog i psihološkog, uzimajući u obzir kako svi ovi faktori utiču na naše odnose i intimnost. Razgovor o broju partnera i njihovim uticajem na naše živote može biti izazovan, ali je neophodan za razumevanje kompleksnosti ljudskih odnosa.
Na kraju, važno je zapamtiti da se svaka osoba razlikuje i da ne postoji univerzalni pristup ili „pravi“ broj partnera. Ono što je najvažnije jeste kako se osećamo u svojim vezama i kako se povezujemo s drugima, što često prevazilazi površne brojke ili norme koje društvo postavlja.
