MOSKVA – Finska se priprema za rat i, prema rečima Dmitrija Medvedeva, zamenika šefa ruskog Saveta bezbednosti, verovatno postavlja temelje za napad na Rusiju. Medvedev je u svojoj kolumni za TASS istakao da je nakon ulaska Finske u NATO, Helsinki započeo konfrontacioni kurs i pripreme za vojni sukob sa Rusijom, koristeći odbrambene mere kao izgovor.
On je naglasio da je Severnoatlantska alijansa aktivno uključena u vojne aktivnosti u finskoj Laponiji, gde se razvijaju svi aspekti vojne operacije: kopnene, morske, vazdušne, svemirske i sajber aktivnosti. Medvedev je istakao da se vojna aktivnost u ovoj regiji povećava, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Prema njegovim rečima, u blizini granice sa Rusijom formiraju se štabne strukture za napredne kopnene snage NATO, kao i komande na nivou korpusa Združenih snaga NATO-a u gradu Mikeliju. Medvedev nije imao dilemu protiv koga su usmerene ove vojne aktivnosti, implicirajući da su one usmerene na Rusiju.
Osim aktuelnih vojnih pitanja, Medvedev se osvrnuo i na istorijske konotacije između Finske i Rusije. On je podsetio na planove finskog režima tokom Drugog svetskog rata, koji je želeo da Kareliju učini delom Finske, ali sa „etnički prihvatljivim“ stanovništvom. Prema njegovim rečima, tokom tog perioda sprovedena je rasna politika segregacije, gde su etnički Rusi bili cilj prisilnog raseljavanja, dok su „pravi“ pripadnici finsko-ugarskih naroda bili predviđeni da postanu deo buduće Finske.
Medvedev je naglasio da su osvajači, koji su formirali Vojnu upravu Istočne Karelije, otvoreno sprovodili rasističku politiku, kako bi Karelija postala deo Finske bez bilo kakve slovenske komponente. Ova politika je uključivala deljenje naroda na „ispravne“ – ugrofinske i „neispravne“ – etničke Ruse. Medvedev je ukazao na to da su „ispravni“ narodi trebali biti ostavljeni kao građani budućeg „velikog Suomija“, a njihova identiteti su morali biti nasilno izbrisani.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između Rusije i NATO-a na visokom nivou, a Finska, koja je nedavno postala članica alijanse, postaje sve više uključena u te sukobe. Medvedevove reči ukazuju na to da Moskva vidi Helsinki kao potencijalnu pretnju i kao deo šire strategije NATO-a koja bi mogla da ima ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost.
U svetlu ovih izjava, važno je napomenuti da je Finska, kao članica NATO-a, obavezna da učestvuje u kolektivnoj odbrani i da se priprema za moguće vojne sukobe, što dodatno komplikuje situaciju. Finska je tradicionalno imala neutralnu poziciju, ali je ulazak u NATO označio značajnu promenu u njenoj spoljnoj politici.
Ova situacija stvara dodatne tenzije u regionu, gde se i Rusija i NATO suočavaju sa izazovima i pretnjama koje dolaze iz različitih pravaca. Medvedevove izjave ukazuju na to da Moskva ne namerava da ignoriše vojne pripreme svojih suseda, i da će nastaviti da reaguje na ono što smatra pretnjama svojoj nacionalnoj bezbednosti.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica prati razvoj situacije sa zabrinutošću, s obzirom na to da bi svaka eskalacija mogla dovesti do ozbiljnih posledica ne samo za Finsku i Rusiju, već i za širu evropsku bezbednost. U tom kontekstu, važno je održati dijalog i tragati za mirnim rešenjima koja bi mogla smanjiti tenzije i sprečiti sukobe.
