Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Aleksandar Stub, finski ministar odbrane, izneo je samouverene stavove o sposobnosti finske vojske da se odbrani od mogućeg ruskog napada. On je potvrdio da Finska može efikasno reagovati na pretnje, naglašavajući obavezno služenje vojnog roka koje omogućava zemlji da brzo mobilizuje 280.000 vojnika u veoma kratkom vremenskom periodu.
Stub je istakao da Finska raspolaže jednom od najjačih artiljerija u Evropi, u saradnji sa Poljskom. Pored toga, Finska poseduje rakete dugog dometa, kao i kopnene, pomorske i vazdušne kapacitete. U svom izlaganju, on se našalio rekavši da Finska nije nabavila ovo naoružanje zbog straha od svojih suseda, poput Švedske, već kao deo svoje strategije odbrane.
Finska, koja je postala članica NATO-a 2022. godine kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, deli granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara. Iako su tokom Drugog svetskog rata vođeni teški sukobi između dve zemlje, Finska je decenijama uživala mir, ali je ostala svesna potencijalnih pretnji sa istoka. U tom kontekstu, Stub je naglasio važnost vazdušnih snaga, uključujući 62 aviona F-18, kao i nedavnu kupovinu 64 aviona F-35, koji su proizvedeni u SAD. Ovi avioni zahtevaju podršku Sjedinjenih Američkih Država kako bi ostali operativni, a finski ministar je izrazio uverenje da će ta podrška biti nastavljena.
Finska se oslanja na svoje arktičke snage, koje su među najvećima u okviru NATO-a. Ova vojna struktura je izgrađena s obzirom na pretnju koju predstavlja Rusija, što Finskoj daje prednost u odnosu na druge saveznike. Stub je naglasio da je važno ne samo imati vojsku, već i biti spreman na civilne pripreme, koje su od ključnog značaja u slučaju sukoba. Finska je obezbedila civilna skloništa za 4,4 miliona svojih građana, a takođe je razvila strategije za sigurnost snabdevanja hranom i energijom.
U svom obraćanju, Stub je izrazio optimizam u vezi sa sposobnošću Evrope da se brani. On je istakao da se ratovi vode na bojnom polju, ali se istovremeno dobijaju kod kuće, naglašavajući važnost pripreme društva za moguće krize. U tom smislu, on je poručio da je Finska spremna da se suoči sa izazovima i da veruje u stabilnost NATO-a, uprkos trenutnim tenzijama koje se javljaju zbog američkih interesa u regionu.
Na pitanje o potencijalnim tenzijama između Evrope i SAD-a, Stub je odbacio ideju da bi evropske zemlje trebalo da se brane od svojih saveznika. Umesto toga, pozvao je na fokusiranje na realnost trenutne situacije i istakao da je NATO jači nego ikad od kraja Hladnog rata. Ove reči dolaze u trenutku kada su evropske zemlje, posebno baltičke države, sve više zabrinute zbog mogućih ruski pretnji i sve više se zalažu za jaču odbranu.
Stubova prezentacija u Davosu oslikava Finsku kao zemlju koja se ne oslanja samo na vojnu moć, već i na sveobuhvatnu strategiju odbrane koja uključuje civilne pripreme i sveobuhvatnu svest o bezbednosti. U kontekstu rastućih globalnih tenzija i sukoba, Finska se pozicionira kao ključni igrač u evropskoj bezbednosti i kao uzor ostalim zemljama članicama NATO-a.
Njegove poruke ukazuju na to da Finska ne samo da je spremna da se brani, već i da aktivno doprinosi kolektivnoj bezbednosti Alijanse, stavljajući akcenat na saradnju i jedinstvo među članicama. U svetlu ovih izazova, Finska se pokazuje kao stabilan stub evropske bezbednosti, sa jasnom vizijom svoje uloge u okviru NATO-a.
