Nova operacija NATO-a za jačanje odbrane istočne granice vojnog saveza odnosi se i na istočnu granicu Finske, izjavio je danas finski premijer Peteri Orpo. Orpo je za televiziju Yle izjavio da je Finska uključena u planiranje operacije nadzora i odbrane, što ukazuje na rastuću zabrinutost zbog bezbednosne situacije u regionu.
Prema podacima NATO-a, Danska, Francuska, Velika Britanija i Nemačka su učesnice nove operacije „Istočna garda“, ali Finska nije imenovana kao zemlja učesnica. Orpo je istakao: „Uključeni smo u planiranje i razmatramo jačanje odbrane celog ovog istočnog krila.“ Ova operacija pokrenuta je kao odgovor na nedavne provokacije Rusije, koja je u sredu uletela sa 20-ak dronova duboko u poljski vazdušni prostor.
Borbeni avioni NATO-a su oborili neke od dronova, a Orpo je naglasio da ne veruje da Rusija želi eskalaciju rata, ali da testira reakciju Zapada. „U ovom slučaju, Rusija posmatra kako će Zapad da reaguje“, kazao je Orpo. On je dodao da je teško poverovati da se sve dogodilo potpuno nenamerno, naglašavajući da je Zapad pokazao da je spreman da odgovori obaranjem dronova i jačanjem odbrane i nadzora svoje istočne granice.
Premijer Orpo se nada da će kršenje vazdušnog prostora biti prekretnica u stavu Zapada prema Rusiji. Izrazio je nadu da će to dovesti do strožih sankcija protiv Rusije i povećane vojne podrške Ukrajini. Ipak, naglasio je da Finci ne bi trebalo da budu zabrinuti, uprkos opasnim i nepromišljenim akcijama Rusije u poljskom vazdušnom prostoru. „Finska se nalazi dalje od ukrajinskog fronta, a vlasti su budne“, rekao je Orpo, dodajući: „Nema direktne pretnje po nas.“
Uprkos tome, Orpo je upozorio da Rusija ostaje stalna pretnja Finskoj, na šta je odgovoreno značajnim povećanjem izdataka za odbranu. Ova situacija ilustruje sve veću napetost u regionu, koja je rezultat nepredvidivih i potencijalno agresivnih akcija Rusije. Finska, koja je nedavno postala članica NATO-a, sada se suočava sa izazovima koji dolaze iz susedne zemlje, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju na severu Evrope.
Osim vojnog aspekta, ova situacija takođe ima i političke posledice. Mnoge evropske zemlje preispituju svoje strategije odbrane i sigurnosti, a jačanje NATO-a na istočnom krilu postaje prioritet. U tom kontekstu, operacija „Istočna garda“ može se smatrati značajnim korakom ka kolektivnoj bezbednosti svih članica saveza.
Kao deo ovog novog pristupa, NATO planira da poveća prisustvo svojih snaga u regionu, što bi moglo uključivati i dodatne vojne vežbe i obuke. Ova operacija takođe može dovesti do jačanja saradnje između članica NATO-a, uključujući zajedničke vojne projekte i razmenu obaveštajnih informacija.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju, sve više fokusirana na odgovor na rusku agresiju. Očekuje se da će se povećati pritisak na Rusiju kroz ekonomske sankcije i diplomatske mere, kao i kroz vojnu podršku zemljama koje se suočavaju s pretnjama iz Moskve.
Finska, kao jedna od zemalja koje se nalaze na granici između NATO-a i Rusije, ima ključnu ulogu u ovom procesu. Premijer Orpo je naglasio da je važno održati stabilnost i sigurnost u regionu, kako bi se sprečile daljnje provokacije i eskalacije sukoba.
U zaključku, trenutna situacija na istočnom krilu NATO-a, posebno u vezi sa Finskom, pokazuje kako geopolitičke tenzije mogu uticati na bezbednost i stabilnost u Evropi. Sa jačanjem vojnih snaga i planiranjem operacija odbrane, NATO nastoji da pokaže svoju odlučnost u zaštiti svojih članica i očuvanju mira u regionu.
