Finansijska pismenost u Srbiji postaje sve važnija tema, posebno u svetlu savremenih ekonomskih izazova. Prema rečima finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, postoji hitna potreba za promenom obrazovnog sistema kako bi se deci u osnovnim školama pružila osnovna znanja o upravljanju novcem. Vasić naglašava da trenutni obrazovni sistem ne obezbeđuje potrebne alate za razumevanje ličnih finansija, što može imati dugoročne posledice na pojedince i širu ekonomiju.
Vasić ističe da je niska finansijska pismenost direktno povezana sa nedostatkom obrazovanja o ovim temama u osnovnim i srednjim školama. On smatra da bi sistem obrazovanja trebalo da se prilagodi kako bi deca naučila kako da pravilno upravljaju svojim finansijama. „Ako imate dovoljno finansijske pismenosti, znate da upravljate novcem, investirate, a to na kraju poboljšava kvalitet života i doprinosi ekonomiji u kojoj živite,“ objašnjava Vasić.
Jedan od ključnih problema, prema njegovim rečima, jeste to što pojedinci često nisu svesni koliko finansijskih odluka donose svakodnevno. „Svaki dan donosimo oko 70 odluka, od kojih su mnoge finansijske, iako toga nismo svesni,“ kaže Vasić. Ove odluke, poput trošenja novca na gorivo ili kupovinu osnovnih potrepština, imaju kumulativni efekat na ekonomiju kao celinu. Na primer, odluka o tome gde i kako trošimo novac može uticati na lokalne prodavnice i širu ekonomsku sliku.
Finansijska pismenost nije samo pitanje trenutnog znanja, već i odnosa prema novcu koji se razvija tokom celog života. Vasić ukazuje na to da je važno da pojedinci shvate da rad od osam do četiri ne garantuje automatski uspeh ili napredovanje u karijeri. „U velikim kompanijama, često je potrebno mnogo godina da se napreduje na hijerarhijskoj lestvici, i to zahteva posvećenost i proaktivan pristup,“ naglašava on.
Vasić takođe ističe da je važno razvijati svest o finansijama od mladosti. On veruje da bi obrazovni sistem trebalo da integriše kurseve o ličnim finansijama već u osnovnim školama, kako bi se deci omogućilo da razumeju osnovne koncepte kao što su štednja, investiranje i upravljanje dugovima. „Deca bi trebala da nauče kako da kreiraju budžet, kako da štede i kako da donose informisane odluke o potrošnji,“ dodaje Vasić.
Problem niske finansijske pismenosti nije jedinstven za Srbiju; mnoge zemlje se suočavaju sa sličnim izazovima. Međutim, Vasić smatra da Srbija ima jedinstvenu priliku da unapredi svoju obrazovnu politiku i osnaži buduće generacije na ovaj način. „S obzirom na to koliko je važno da mladi ljudi budu svesni svojih finansijskih odluka, obrazovne institucije imaju ključnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti,“ zaključuje on.
U ovom kontekstu, postoji potreba za širenjem svesti o značaju finansijske pismenosti i pružanjem obrazovnih resursa koji bi pomogli mladima da razviju veštine potrebne za uspešno upravljanje svojim finansijama. Vasić poziva na akciju, ističući da bi svaka reforma u obrazovanju koja uključuje finansijsku pismenost mogla imati dugoročne koristi za celu ekonomiju.
U zaključku, finansijska pismenost je ključna veština koja može znatno uticati na kvalitet života pojedinaca i ekonomiju kao celinu. Promenom obrazovnog sistema i uključivanjem finansijske pismenosti u kurikulum, Srbija može postaviti temelje za ekonomski prosperitet u budućnosti.
