Okupljanje koje je najavljeno kao “6. oktobar, dan promene” u centru Novog Sada završilo je bez značajnijeg uticaja, ostavljajući mnoge učesnike razočarane. Ova manifestacija, koja je trebalo da simbolizuje prekretnicu u političkom i društvenom životu, privukla je pažnju medija i građana, ali se na kraju pokazala kao potpuni debakl.
Uprkos najavama organizatora o velikom broju pristalica i značajnim promenama koje će biti predstavljene, okupljanje nije privuklo očekivanu masu. Na trgu Slobode, gde je događaj bio planiran, okupilo se samo nekoliko stotina ljudi, što je daleko od onoga što su organizatori predviđali. Ulice su bile ispunjene prolaznicima koji su se samo usput zadržavali kako bi videli šta se dešava, ali je većina njih brzo nastavila dalje bez ikakvog interesovanja.
Organizatori su pokušali da podstaknu energiju okupljenih govoreći o važnosti političke mobilizacije i potrebi za promenama u društvu. Međutim, njihovi govori nisu uspeli da izazovu entuzijazam među prisutnima. Mnogi su komentarisali da je atmosfera bila mlaka, a da su poruke koje su se slale bile nejasne i nedovoljno motivišuće.
Drugi deo okupljanja bio je obeležen raznim performansima i umetničkim nastupima, ali ni to nije donelo očekivanu dinamiku. Učesnici su se trudili da nađu načine kako da privuku pažnju, ali je većina prisutnih ostala nezainteresovana. U trenutku kada su organizatori najavili završetak manifestacije, mnogi su se jednostavno razdvojili, ostavljajući prazne stolice i opremu iza sebe.
Ovakav ishod nije iznenadio analitičare koji su pratili razvoj situacije. Mnogi su ocenili da je događaj bio loše pripremljen i da je nedostajalo jasne strategije i komunikacije sa građanima. U trenutnom političkom okruženju, gde se očekuje povećanje angažmana građana, ovakva situacija može ukazivati na to da su organizatori podcenili apatiju koja vlada među stanovništvom.
Kako su dani prolazili, na društvenim mrežama su se pojavili komentari i kritike na račun organizatora. Mnogi su ukazivali na to da je potrebno više od samog okupljanja da bi se postigle stvarne promene. Takođe, primećeno je da je u poslednje vreme došlo do smanjenja povjerenja građana u političke inicijative, što dodatno komplikuje situaciju.
Pored toga, u analizi se može primetiti da je i vreme održavanja događaja moglo uticati na njegovu posetu. U periodu kada su ljudi već opterećeni raznim svakodnevnim obavezama i političkim previranjima, okupljanje koje nije jasno definisalo svoje ciljeve i poruke jednostavno nije moglo privući veću pažnju.
U danima posle okupljanja, organizatori su pokušali da opravdaju neuspeh i okrivili su loše vremenske uslove i nedovoljno medijske podrške. No, skeptici su ukazali na to da je to samo izgovor za lošu organizaciju i nedostatak jasne vizije.
Ovo okupljanje može poslužiti kao upozorenje za buduće inicijative koje žele da mobilizuju građane. Da bi se postigao uspeh, potrebno je mnogo više od samog poziva na okupljanje. Građani traže konkretne akcije, jasne ciljeve i realne promene.
U zaključku, “6. oktobar, dan promene” nije uspeo da ispuni očekivanja, ostavljajući za sobom samo razočaranje i pitanje o tome šta je sledeće za organizatore. Ukoliko žele da se mobilizacija građana zaista dogodi, moraće da preispitaju svoje pristupe i ponude nešto što će zaista motivisati ljude na akciju.
