Francuski „Figaro“ je sa posebnim poštovanjem oprostio od Olivera Katarine, srpske pevačice i glumice koja je ostavila dubok trag u umetnosti. Njen najpoznatiji lik bio je Lenčeta iz filma „Skupljači perja“ reditelja Saše Petrovića, koji je osvojio Veliku specijalnu nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu 1967. godine. Olivera je preminula u utorak u 86. godini, a vest o njenoj smrti potvrdila je njena porodica.
Rođena je u Beogradu 5. marta 1940. godine kao Olivera Petrović. U mladosti je napustila studije prava i provela godinu dana u Parizu, gde je otkrila svoju ljubav prema umetnosti. Po povratku u Jugoslaviju, upisala je Akademiju za pozorište u Beogradu, gde je brzo ostvarila prve uloge, prvo u Narodnom pozorištu, a zatim i na filmu.
Njen proboj u svetu filma došao je sa „Skupljačima perja“, gde je igrala romsku pevačicu Lenču, uz Bekima Fehmijua. Njena izvedba pesme „Đelem, Đelem“, koja se smatra himnom romskog naroda, osvojila je mnoge kritičare i publiku, a „Figaro“ je naglasio da je ova verzija pesme jedna od najlepših. Film je, pored nagrada, ostavio trajni uticaj na kulturu i umetnost tog vremena.
Kao umetnica, Olivera Katarina je vodila skroman život, ali je ostavila dubok trag u različitim muzičkim žanrovima. Njena pevačka karijera obuhvatala je izvođenje srpske i romske narodne muzike, kao i pesama na ruskom, japanskom, rumunskom i grčkom jeziku. Godine 1968. održala je 72 uzastopna koncerta u čuvenoj pariskoj koncertnoj dvorani „Olimpija“, što svedoči o njenoj popularnosti i talentu.
U kasnijim godinama, Olivera je uzela umetničko prezime po imenu svoje majke Katarine, a nastupala je zajedno sa poznatim francuskim pevačem i kompozitorom Žilberom Bekoom. Ova saradnja dodatno je učvrstila njen status u muzičkom svetu. U jednoj televizijskoj emisiji, koja je dostupna na internetu, Olivera je gostovala sa Bekoom neposredno pre njihovog zajedničkog koncerta, što pokazuje njenu sposobnost da se poveže sa kolegama i da ostane relevantna u industriji.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je saučešće povodom njene smrti, naglašavajući da je bila „autentična i harizmatična diva čiji su stil interpretacije i jedinstven glas prevazišli granice ovog regiona“. Ovaj telegram saučešća dodatno potvrđuje uticaj koji je Olivera Katarina imala na kulturu i umetnost, ne samo u Srbiji, već i širom sveta.
„Figaro“ je takođe istakao da je Olivera poslednji album snimila 1984. godine, a da je u poslednjim godinama živela skromno u malom stanu u Beogradu. Njena skromnost i posvećenost umetnosti su osobine koje su je odlikovale tokom cele karijere. Iako je njen život bio ispunjen usponima i padovima, njena umetnost ostaje večna.
U svetu koji se brzo menja, Olivera Katarina ostaje simbol jednog vremena kada je umetnost imala duboku važnost u životima ljudi. Njena sposobnost da poveže različite kulture kroz muziku i film čini je ne samo umetnicom, već i ambasadorkom romske kulture. S njom gubimo talentovanu i jedinstvenu ličnost koja je obeležila istoriju umetnosti u regionu.
Olivera Katarina će ostati u sećanju kao žena koja je sa svojom umetnošću dotakla srca mnogih i koja je ostavila neizbrisiv trag u kulturnoj baštini Srbije i sveta. Njena ostavština će živeti kroz njene pesme i filmove, inspirišući nove generacije umetnika da slede njen put.
