Agencija Fič je nedavno smanjila kreditni rejting Francuske sa AA- na A+, navodeći „povećanu fragmentaciju i polarizaciju domaće politike“ kao glavni razlog za ovu odluku. Očekivanja za budući rast, odnosno povratak na prethodni rejting, su stabilna. Ova situacija dolazi u vreme kada Francuska prolazi kroz političku krizu i suočava se sa izazovima u smanjenju svog velikog javnog duga.
U saopštenju agencije Fič se ističe da je od vanrednih zakonodavnih izbora sredinom 2024. godine, Francuska imala tri različite vlade, što dodatno otežava stabilnost političkog sistema. Ova nestabilnost umanjuje mogućnost za sprovođenje značajne fiskalne konsolidacije i čini malo verovatnim da će glavni fiskalni deficit biti smanjen na 3% BDP-a do 2029. godine, što je bio cilj prethodne vlade.
Snažno političko previranje u Francuskoj postalo je još izraženije nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron u utorak imenovao Sebastijana Lekornija za novog premijera. Ova odluka je usledila nakon što je njegov prethodnik, Fransoa Bajru, svrgnut dan ranije zbog izglasavanja nepovjerenja. Bajru je predložio drastično smanjenje budžeta za narednu godinu u iznosu od 43,8 milijardi evra, što je izazvalo protivljenje među zakonodavcima.
Agencija Fič je upozorila da se očekuje da će predsednički izbori 2027. godine dodatno ograničiti mogućnosti za fiskalnu konsolidaciju u bliskoj budućnosti. Postoji velika verovatnoća da će se politički zastoj nastaviti i nakon tih izbora, čime bi se dodatno otežala situacija u zemlji.
Francuska se trenutno suočava s ozbiljnim izazovima, uključujući visoke javne dugove i potrebu za efikasnim upravljanjem budžetom. Ova situacija ne samo da utiče na unutrašnju politiku, već i na međunarodni kredibilitet zemlje. Agencije Mudis i Standard & Poor’s će takođe proceniti kreditni rejting Francuske u predstojećim mesecima, što bi moglo dodatno uticati na ekonomske perspektive zemlje.
U svetlu ovih događaja, francuska vlada će morati da pronađe balans između fiskalne odgovornosti i političke stabilnosti. Fragmentacija u političkom sistemu može dodatno otežati donošenje ključnih odluka koje su potrebne za stabilizaciju ekonomije. Očekuje se da će javnost i dalje pratiti kako se situacija razvija, s obzirom na to da je javna percepcija vladinih odluka ključna za održavanje poverenja u institucije.
Dok se Francuska bori sa ovim izazovima, ostaje da se vidi kako će nova vlada pod vođstvom Sebastijana Lekornija odgovoriti na sve veće zahteve za fiskalnom konsolidacijom i političkom stabilnošću. U narednim mesecima, politička scena u Francuskoj biće pod povećanim nadzorom, a uspeh nove vlade mogao bi imati dalekosežne posledice po unutrašnju i spoljnu politiku zemlje.
