Evrozona je u maju 2026. godine zabeležila trgovinski deficit od 7,8 milijardi evra, što predstavlja najveći mesečni minus od aprila 2023. godine, prema preliminarnim podacima Evrostata. Ovaj rezultat je značajno nepovoljniji u poređenju sa majem 2025. godine, kada je zabeležen suficit od 15 milijardi evra.
Vrednost izvoza robe iz evrozone u ostatak sveta iznosila je 243,6 milijardi evra, što predstavlja skromni rast od 0,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. U isto vreme, uvoz je porastao za čak 10% na 251,4 milijarde evra. Ovaj ukupni trgovinski deficit najviše je uzrokovan povećanjem energetskog deficita, kao i smanjenjem suficita u proizvodnji mašina, vozila, hemijskih i srodnih proizvoda.
U prvih pet meseci 2026. godine, evrozona je zabeležila suficit od 3,3 milijarde evra, što je drastično manje od 78,7 milijardi evra u istom periodu prethodne godine. Evropska unija takođe je zabeležila deficit u trgovini robom u maju, koji iznosi 12,1 milijarde evra. Vrednost izvoza iz EU u ostatak sveta iznosila je 215,7 milijardi evra, što je 1,1% manje nego u maju 2025. godine. Uvoz u EU porastao je za 10,8% na 227,8 milijardi evra.
Podaci pokazuju da je izvoz iz EU u Sjedinjene Američke Države, koji je bio pod posebnim okom zbog Trampovih carina, opao za 12,3% na 40,8 milijardi evra, dok je uvoz iz SAD porastao za 17,1% na 32,9 milijardi evra. U maju 2026. godine, suficit EU u trgovini sa SAD iznosio je 7,9 milijardi evra, što je značajno manje u poređenju sa 18,4 milijardi evra iz maja 2025.
Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se evrozona i EU suočavaju u trenutnim globalnim ekonomskim uslovima. Povećani uvoz, posebno u energetskoj sferi, zajedno sa smanjenjem izvoza, može otežati ekonomski rast i stabilnost u regionu. Naime, energetski deficiti i slični problemi mogu uticati na inflaciju i ukupnu ekonomsku aktivnost, što bi moglo dovesti do dodatnih pritisaka na potrošače i preduzeća.
Evrostat najavljuje da će novi podaci o trgovinskoj bilanci biti objavljeni 14. avgusta, što će omogućiti dalju analizu i razumevanje ekonomskih kretanja unutar evrozone i EU. U međuvremenu, analitičari i ekonomisti prate situaciju kako bi predložili moguće mere za stabilizaciju trgovinske bilance i unapređenje ekonomskih odnosa sa globalnim partnerima.
Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na potrebu za strateškim pristupima kako bi se prevazišli trenutačni izazovi i osigurao održiv ekonomski rast u budućnosti.
