Vještačka inteligencija (AI) postaje sve više prisutna u svakodnevnom životu građana Evropske unije (EU). Prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat, više od trećine stanovnika u 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristilo je generativne AI alate tokom 2025. godine. Ovi podaci ukazuju na sve veću integraciju AI tehnologija u različite aspekte života, od obrazovanja do zabave i poslovanja.
Generativna AI se odnosi na tehnologije koje su sposobne da stvaraju nove sadržaje, kao što su tekst, slike ili muzika, na osnovu podataka koje su prethodno analizirale. Ovi alati mogu pomoći korisnicima u različitim aktivnostima, od pisanja eseja do generisanja umetničkih dela. U ovom kontekstu, mladi ljudi, posebno oni uzrasta od 16 do 24 godine, predstavljaju najčešće korisnike ovih tehnologija u EU. Ova grupa je najsklonija usvajanju novih tehnologija i korišćenju inovativnih alata, što može biti rezultat njihove svakodnevne povezanosti sa digitalnim svetom.
Prema Evrostatovim podacima, korišćenje generativne AI raste u svim starosnim grupama, ali se posebno ističe kod mlađih korisnika. Ova pojava može se objasniti time što su mladi ljudi često u potrazi za novim načinima izražavanja i kreativnosti, a generativna AI im pruža sredstva za to. Pored toga, obrazovni sistemi u mnogim zemljama EU počinju da integrišu AI alate u kurikulume, što dodatno podstiče njihovu popularnost među studentima.
Osim mladih, generativna AI privlači pažnju i poslovnog sektora. Mnoge kompanije prepoznaju potencijal ovih alata za unapređenje produktivnosti i inovacija. Na primer, marketinške agencije koriste generativnu AI za kreiranje sadržaja, dok se u razvoju proizvoda koristi za generisanje ideja i prototipova. Ovaj trend ukazuje na to da AI ne samo da menja način na koji pojedinci komuniciraju i kreiraju, već i kako organizacije funkcionišu i takmiče se na tržištu.
Međutim, sa porastom korišćenja generativne AI dolaze i izazovi. Jedan od glavnih problema je etika korišćenja ovih alata. Postavlja se pitanje autorskih prava, jer generativna AI može stvarati sadržaj koji je sličan radovima drugih umetnika ili autora. Takođe, postoji zabrinutost oko mogućnosti zloupotrebe AI za širenje dezinformacija ili kreiranje lažnih vesti. Ovi izazovi zahtevaju pažljivo razmatranje i regulaciju kako bi se osigurala odgovorna upotreba tehnologije.
U EU, postoje napori da se razviju smernice i regulative koje će pomoći u upravljanju korišćenjem AI. Evropska komisija je već predstavila predloge za regulaciju AI, s ciljem da se obezbedi da tehnologija bude korišćena na način koji je bezbedan i koristan za društvo. Ove regulative će se fokusirati na zaštitu privatnosti korisnika, kao i na odgovornost kompanija koje razvijaju i koriste AI alate.
Pored regulative, važno je i obrazovanje o AI. Učenje o ovim tehnologijama i njihovim mogućnostima može pomoći korisnicima da bolje razumeju kako da ih koriste na odgovoran način. Obrazovni programi koji uključuju AI mogu pomoći u izgradnji kritičkog mišljenja i svesti o potencijalnim rizicima, kao i o mogućnostima koje AI nudi.
U zaključku, vještačka inteligencija se sve više integriše u svakodnevni život građana EU, posebno među mladima. Iako donosi mnoge prednosti, kao što su povećanje kreativnosti i produktivnosti, takođe postavlja izazove koji zahtevaju pažljivo upravljanje i regulaciju. Sa pravim pristupom i obrazovanjem, AI može postati moćan alat za unapređenje društva, pružajući nove mogućnosti i rešenja za mnoge probleme s kojima se suočavamo.
