Lideri evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Finsku, kao i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, izrazili su jedinstven stav o krizi u Ukrajini. U zajedničkom saopštenju, naglašeno je da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom, a trenutna linija razdvajanja treba da bude osnov za buduće pregovore. Ovaj stav dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini izuzetno napeta, i lideri su se složili da put ka miru ne može biti definisan bez učešća Kijeva.
U saopštenju se ističe da su pregovori mogući jedino uz uslov prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava. Evropski lideri su uvereni da sveobuhvatan pristup, koji uključuje aktivnu diplomatiju, kontinuiranu podršku Ukrajini, kao i pritisak na Rusiju da okonča rat, može doneti pozitivne rezultate. Spremnost evropskih zemalja da podrže ove napore obuhvata ne samo diplomatsku pomoć, već i nastavak vojne i finansijske podrške Ukrajini, što uključuje i aktivnosti unutar ‘Koalicije voljnih’. Takođe, navodi se mogućnost održavanja i uvođenja dodatnih restriktivnih mera protiv Ruske Federacije.
Ovo zajedničko saopštenje usledilo je nakon sastanka koji je organizovan sa ciljem rešavanja rata u Ukrajini, a domaćini sastanka su bili britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami i potpredsednik SAD Džej Di Vans. Sastanak je održan na zahtev Sjedinjenih Američkih Država, a prisustvovali su mu i zvaničnici Ukrajine, kao i savetnici za nacionalnu bezbednost iz zemalja članica EU i NATO-a.
Lami je tokom sastanka naglasio nepokolebljivu podršku Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini tokom napora da se postigne pravedan i trajni mir. Učesnici sastanka su uključivali Rustema Umerova, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, kao i Andrija Jermaka, šefa kabineta predsednika Zelenskog. Sastanak je održan u trenutku kada je predsednik SAD Donald Tramp najavio sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji će se održati 15. avgusta na Aljasci, u cilju postizanja dogovora o okončanju rata u Ukrajini.
Tramp je izjavio da bi kraj troipogodišnjeg rata između Rusije i Ukrajine mogao da podrazumeva „izvesnu razmenu teritorija“. Ova izjava je izazvala zabrinutost u Kijevu, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je naglasio da Ukrajina ne može da prekrši svoj Ustav kada su u pitanju teritorijalna pitanja. Zelenski je poručio da Ukrajinci neće predati svoju zemlju okupatorima, što ukazuje na čvrst stav Ukrajine u vezi sa očuvanjem nacionalnog suvereniteta.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da međunarodna zajednica vidi potrebu za zajedničkim delovanjem i podrškom Ukrajini. S obzirom na kompleksnost situacije, lideri su se složili da je neophodno nastaviti sa diplomatijom, ali i da je važno da se pritisne Rusiju da se povuče iz Ukrajine. Ovaj pristup, koji kombinuje različite aspekte podrške, od vojne do finansijske, može biti ključan u postizanju trajnog mira.
Međunarodna zajednica, a posebno evropski lideri, jasno su stavili do znanja da su spremni da preduzmu korake kako bi obezbedili stabilnost i sigurnost u regionu. U ovom trenutku, podrška Ukrajini ostaje prioritet, a lideri su se obavezali da će raditi zajedno kako bi osigurali da se glas Kijeva čuje u budućim pregovorima. S obzirom na sve ove okolnosti, ovi napori će biti ključni za stvaranje uslova za mir i stabilnost u regionu.
