Danska, suočena sa sve većom pretnjom od strane Rusije, odlučila je da uvede novo pravilo koje omogućava regrutaciju žena u vojsku. Ova promena predstavlja značajan korak ka jačanju vojne moći Danske, u svetlu trenutne geopolitičke situacije u Evropi.
Učestvujući u vojnim vežbama blizu Kopenhagena, 20-godišnja Katarina gleda u horizont, pripremajući se za moguće pretnje. Ona je jedna od prvih žena koje se pridružuju vojsci u skladu sa novim pravilima koja su usvojena u junu 2025. godine. Do sada su žene u Danskoj imale mogućnost da se prijave za vojnu službu dobrovoljno, ali sada će sve žene koje navrše 18 godina biti uključene u sistem rodne neutralne lutrije, uz muškarce.
Promena dolazi kao odgovor na rastuće vojne tenzije, posebno u kontekstu rata između Rusije i Ukrajine. Danski parlament je prethodno planirao uvođenje ovakvih reformi 2027. godine, ali je datum pomeren zbog straha od mogućeg napada Rusije. Pukovnik Kenet Strom, šef programa regrutacije, naglasio je da je ova odluka zasnovana na trenutnoj bezbednosnoj situaciji. On je rekao da veći broj regruta može doprineti kolektivnom odvraćanju unutar NATO-a.
Danska, sa populacijom od šest miliona, trenutno ima oko 9.000 profesionalnih vojnika. Prema zakonima, svi fizički sposobni muškarci stariji od 18 godina pozivaju se na služenje vojnog roka. Sada, uz novu regulativu, i žene će imati obavezu da se registruju i prođu medicinske preglede. Trajanje vojnog roka takođe se produžava sa četiri na 11 meseci, s tim da regruti prvo prolaze pet meseci osnovne obuke, a zatim šest meseci operativne službe uz dodatnu obuku.
Ova odluka je deo šireg plana danske vlade za jačanje vojske. U februaru je najavljeno formiranje fonda od sedam milijardi dolara za unapređenje vojne opreme i infrastrukture. Danska planira da poveća potrošnju na odbranu na više od tri procenta bruto domaćeg proizvoda, što je značajno povećanje u svetlu trenutnih globalnih pretnji.
Istraživač Rike Hogegard sa Kraljevskog danskog koledža za odbranu smatra da je ovo opšti napor da se ojača danska odbrana. On ističe da Danska doprinosi vojnim snagama u baltičkim zemljama, što dodatno naglašava potrebu za većim brojem vojnika. Međutim, postoje i izazovi koji prate ovu reformu, kao što su loša oprema, nedostatak dodatnih kasarni i potencijalni slučajevi seksualnog uznemiravanja unutar vojske.
Katarina, koja je dobrovoljno pristupila vojsci, oseća da je važno da žene imaju jednake mogućnosti kao i muškarci. „U situaciji u kojoj je svet sada, to je potrebno. Mislim da je jedino pošteno i ispravno da žene učestvuju jednako sa muškarcima,“ izjavila je ona, ističući značaj ravnopravnosti u vojnim redovima.
Ova odluka Danske može postaviti presedan za druge evropske zemlje, koje se suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa nacionalnom bezbednošću. U svetlu sve većih tenzija u Evropi, mnoge države razmatraju jačanje svojih vojnih kapaciteta i uključivanje žena u vojne redove kao način da se osigura stabilnost i bezbednost.
U zaključku, Danska je prepoznala potrebu za prilagođavanjem svojih vojnih politika u svetlu savremenih pretnji. Uvođenje obavezne regrutacije za žene ne samo da povećava broj vojnika, već i šalje poruku o ravnopravnosti i uključivanju svih građana u odbranu zemlje. Ova reforma predstavlja odgovor na izazove današnjice i korak ka jačanju vojne sposobnosti Danske na međunarodnoj sceni.
