Francuski predsednik Emanuel Makron će postati prvi međunarodni državnik koji će posetiti Grenland, u okviru podrške Danskoj i ovoj autonomnoj teritoriji, koja se suočava sa pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i administracije Donalda Trampa. Tramp je bio poznat po svom interesovanju za kupovinu Grenlanda, što je izazvalo brojne reakcije, a Makron je jasno stavio do znanja da ova teritorija „nije na prodaju“.
Grenland, koji pripada Danskoj, takođe se smatra „prekomorskom teritorijom“ Evropske unije. Tokom nedavne konferencije o okeanima, Makron je odaslao poruku Trampu da ne treba da očekuje da će Grenland biti predmet trgovine. Ova poseta je deo šire strategije jačanja evropskog prisustva i bezbednosti u arktičkoj regiji, koja postaje sve važnija zbog klimatskih promena i geopolitičkih tenzija.
Francuski ministar spoljnih poslova, Žan Noel Baro, nedavno je naglasio da bi evropske trupe mogle da igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti na Arktiku, iako nije precizirao vremenski okvir za to. U tom kontekstu, dva francuska bojna broda su primećena u vodama oko Grenlanda. Ministarstvo vojske je potvrdilo da se brodovi nalaze u tom području kako bi se upoznali s operacijama u arktičkoj zoni.
Makronov poset Grenlandu zakazan je za 15. jun, a dolazak je bio organizovan na poziv premijera Grenlanda, Jensa Frederika Nilsena, i predsednice danske vlade, Mete Frederiksen. Tokom posete, planiran je zajednički sastanak koji će se fokusirati na bezbednosna pitanja u severnom Atlantiku i na Arktiku, kao i na klimatske promene, otopljavanje, energetsku tranziciju i snabdevanje kritičnim mineralima.
Američki potpredsednik, Džej-Di Vens, nedavno je posetio američku vojnu bazu Pitufik na Grenlandu, što je izazvalo zabrinutost u Danskoj i Evropskoj uniji, koji su to smatrali provokacijom. Vens je, međutim, odustao od dalje posete zbog pritiska lokalne javnosti. On je kritikovao Dansku zbog nedostatka investicija u bezbednost Grenlanda, na šta su danske vlasti odgovorile najavom ulaganja od dve milijarde evra.
Premijerka Danske, Mete Frederiksen, izrazila je zadovoljstvo zbog Makronove posete, ističući da će ona doprineti jačanju evropskog suvereniteta. Prema njenim rečima, ova poseta je konkretan dokaz evropskog jedinstva u trenutku kada se suočavamo s teškim političkim okolnostima. Nakon posete Grenlandu, Makron planira da učestvuje na samitu G7 u Kanadi, koja je takođe među Trampovim interesima za aneksiju.
Iako je Tramp na kraju odustao od ideje o kupovini Grenlanda, njegova administracija je pokušala da privuče pažnju stanovništva. On je građanima Grenlanda ponudio godišnju pomoć od 10.000 dolara, što je lokalno stanovništvo odbilo. Glavne političke stranke na Grenlandu zalažu se za nezavisnost od Danske, ali nisu zainteresovane da postanu deo Sjedinjenih Američkih Država.
Za Sjedinjene Američke Države, Grenland ima izuzetan strateški značaj. Ova teritorija se nalazi na najkraćoj ruti za eventualne raketne napade ka Rusiji. Pored toga, otopljavanje leda otvara nove komercijalne pomorske rute, a u regionu se nalaze značajni izvori nafte i minerala, iako su trenutno teška za eksploataciju.
S obzirom na sve ove okolnosti, poseta Makrona Grenlandu može se posmatrati kao važan korak ka jačanju evropske prisutnosti i stabilnosti u Arktičkom regionu, posebno u svetlu rastućih pritisaka i izazova koje donosi globalna geopolitička situacija.
