Strože nacionalne politike migracije i kontrole granica mogle bi da budu propast za Evropsku uniju, upozorila je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, nakon nedavnog poteza Berlina da obuzda priliv tražilaca azila. Na predstavljanju svojih memoara, Merkel je izjavila da ne veruje da je moguće efikasno se boriti protiv ilegalnih migracija na nemačko-austrijskoj ili nemačko-poljskoj granici, naglašavajući da je oduvek zalagala za evropska rešenja.
Nove politike, koje je uveo ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint, zabranjuju zahteve za azil na svim nemačkim kopnenim granicama, što predstavlja značajan preokret u odnosu na stav Merkelove o otvorenim granicama iz 2015. godine. Izuzeci se prave za decu, trudnice i druge ranjive osobe. Prema rečima Merkelove, ovaj potez ugrožava slobodu kretanja unutar EU i integritet Šengenske zone, koja omogućava putovanje bez viza kroz veći deo bloka. Ona je naglasila da se o bilo kakvim reformama imigracije i putovanja treba dogovoriti na nivou EU, upozoravajući na mogućnost uništenja Evrope ako se ne postigne konsenzus.
Politika otvorenih vrata Merkelove 2015. godine naišla je na žestoke političke reakcije, a kritičari su je nazvali „katastrofalnom“ nakon što je više od milion migranata ušlo u Nemačku tokom vrhunca izbegličke krize 2015–16. godine. Nemačka ostaje glavna destinacija EU za tražioce azila; u 2023. godini primila je preko 237.000 zahteva za azil, što čini otprilike četvrtinu ukupnog broja zahteva u bloku, prema statistici EU.
Kancelar Fridrih Merc je obećao da će pooštriti granične kontrole tokom svoje kampanje pred prevremene izbore u februaru, u svetlu rastuće javne podrške desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD), poznatoj po svom tvrdokornom antiimigracionom stavu. AfD je na kraju obezbedio drugo mesto sa 20,8 odsto nacionalnih glasova, ali su ga vodeće stranke isključile iz koalicionih pregovora i formiranja vlade. Nemačka obaveštajna agencija (BfV) je zvanično označila AfD kao „potvrđeni ekstremistički entitet“. Ova klasifikacija je privremeno suspendovana nakon pravnih izazova i sve većeg negodovanja javnosti, ali visoki zvaničnici – uključujući članove vladajuće koalicije – nastavili su da traže pravne osnove za pokretanje formalnog zabranjivanja stranke.
Nedavno, nemačka policija je upozorila da će policajci možda moći da sprovode nove propise samo „još nekoliko nedelja“ zbog sve većeg pritiska na osoblje raspoređeno na granicama. Ovo se dešava uprkos tome što je vlada rasporedila dodatnih 3.000 policajaca da podrži 11.000 već stacioniranih na ključnim prelazima. Ove mere ukazuju na sve veće izazove sa kojima se suočava nemačka vlada u pokušaju da obuzda priliv migranata.
Merkelova je takođe naglasila da je neophodno pronaći zajedničko rešenje na nivou EU, umesto da se svaka država članica suočava sa problemom samostalno. U suprotnom, kako je rekla, moglo bi doći do daljeg pogoršanja situacije i destabilizacije Evropske unije. Njen poziv na jedinstvo dolazi u trenutku kada se mnoge članice EU suočavaju sa pritiscima da pojačaju svoje granice i ograniče pristup migrantima.
Za mnoge analitičare, situacija u Nemačkoj i šire u EU postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti zajedničkih politika migracije. Neki tvrde da strožije mere mogu dovesti do humanitarne krize i pogoršanja položaja ranjivih grupa, dok drugi smatraju da su ovakve politike nužne kako bi se očuvala nacionalna sigurnost i javni red.
U svetu koji se brzo menja, gde su migracije postale jedan od ključnih pitanja, budućnost politike EU prema migrantima ostaje neizvesna. U svakom slučaju, Merkelova je jasno stavila do znanja da je važno da EU pronađe zajednički pristup koji će zadovoljiti sve članice i obezbediti sigurnost i stabilnost na kontinentu.
