Prva subota Časnog posta, poznata kao Teodorova subota, posvećena je sećanju na čudo Svetog Teodora Tirona, koje se dogodilo u Carigradu. Toga dana, Sveti Teodor se javio arhiepiskopu Evdoksiju i upozorio ga na prevaru koju je smislio car Julijan Odstupnik. Ovaj car, poznat po svom progonu hrišćana, pokušao je da potajno oskrnavi vernike kako bi ih odvratio od vere.
Prema izvorima Mitropolije crnogorsko-primorske, Julijan je naredio gradskom eparhu da ukloni uobičajenu robu sa pijaca i da je zameni namirnicama koje su prethodno bile oskrnavljene krvlju idolskih žrtava. Njegova namera bila je da hrišćani, kupujući hranu tokom posta, nesvesno oskrnave sebe. Iako je eparh odmah izvršio carsku naredbu, Bog je intervenisao i otkrio ovu podvalu slanjem Svetog Teodora.
Sveti Teodor se javio arhijereju na javi, obavestivši ga o prevari i savetovavši ga da ne dozvoli hrišćanima da kupuju hranu sa pijaca. Kada je arhijerej postavio pitanje o tome šta će raditi siromašni koji nemaju hrane, Sveti Teodor mu je objasnio da može da ih nahrani koljivom, pšenicom kuvanom s medom. Ovaj savet je bio ključan, jer je omogućio hrišćanima da izbegnu oskrnavljenje.
Nakon što je arhijerej obavestio hrišćane o ovoj situaciji, pripremio je koljivo i tako ih sačuvao od carskog plana. Kada je Julijan video da je njegova podvala razotkrivena, naredio je da se na pijace ponovo iznesu uobičajene namirnice. Ova epizoda ističe Božju brigu za svoje vernike i zaštitu koju im pruža kroz Svetog Teodora.
Od tada, pravoslavni vernici su prvi subotu Velikog posta posvetili pripremi koljiva u čast Svetog Teodora i kao podsećanje na ovo čudo. Ovaj običaj je postao simbol Božje zaštite i brige za hrišćane, a koljivo se tradicionalno služi tokom Teodorove subote.
U vreme posta, vernici se posebno posvećuju molitvi i duhovnom radu, a koljivo, kao simbol povezanosti sa Svetim Teodorom, postaje važan deo obeležavanja ovog dana. Ova tradicija ne samo da podseća na istorijske događaje, već i jača veru i zajedništvo među pravoslavnim hrišćanima.
Teodorova subota je prilika za duhovno preispitivanje i jačanje vere, a običaji povezani s tim danom podsećaju vernike na važnost postojanosti u veri i Božje pomoći u teškim vremenima. Tako, obeležavanje ovog dana ne samo da čuva uspomenu na prošlost, već i inspiriše današnje generacije da se drže svojih verovanja i vrednosti.
U svetlu svega ovoga, Teodorova subota postaje više od običnog datuma u kalendaru; ona je dan kada se vernici okupljaju da proslave čudo Svetog Teodora i da se podsete na snagu vere. Ova tradicija, koja se prenosi s kolena na koleno, neizostavno je deo duhovnog nasleđa srpskog naroda i pravoslavne crkve.
