Na pragu smo još jedne vegetacione sezone, a radovi u voćnim zasadima su od ključnog značaja za dalji tok proizvodnje. O tome smo razgovarali sa Sanjom Čokojević, savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSS Knjaževac, koja naglašava da je pre početka vegetacije potrebno obaviti đubrenje, rezidbu voćaka i zaštitu stabala od zečeva i srna.
Preporučuje se da, ukoliko osnovno đubrenje nije obavljeno u novembru ili decembru, to treba učiniti u februaru, najkasnije u prvoj dekadi marta. Norme i formulacije NPK đubriva trebaju biti u skladu sa preporukama stručnjaka, na osnovu analize zemljišta, voćne vrste i starosti zasada. Čokojević ističe da se svake treće ili četvrte godine može primeniti 40 do 50 tona po hektaru dobro zgorelog stajnjaka, a ako je zemljište kiselo, neophodno je izvršiti i kalcifikaciju.
Nakon primene stajnjaka, treba plitko zaorati ili istanjirati kako bi se đubrivo adekvatno unelo u zemljište. Prihrana azotnim đubrivom obavlja se tokom marta, pri čemu se primenjuje samo 2/3 preporučene količine, dok se ostatak dodaje krajem aprila. Ovo je važno jer biljka ne može odmah usvojiti celokupnu količinu azota, a u slučaju obilnijih padavina, azot može biti ispran u dublje slojeve zemljišta. Na kiselim zemljištima preporučuje se korišćenje KAN-a, dok AN i urea dodatno zakišeljavanju zemljište.
Kada je reč o rezidbi voćaka, koštičavo voće se obično orezuje u drugoj polovini februara, dok se jabučasto voće orezuje ranije. Tokom rezidbe, važno je ukloniti bolesne i oštećene grane. Orezane grane, kao i mumificirane plodove, treba izneti iz zasada i spaliti kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena. Nakon rezidbe, preporučuje se primena hemijskih preparata na bazi bakra i mineralnog ulja, a deblje rezove treba premazati kalemarskim voskom radi dezinfekcije.
Rezidba jagodastog voća se obavlja tokom marta. Kod maline treba ostaviti četiri do šest zdravih, dobro razvijenih izdanaka po dužnom metru, dok se kod kupine ostavljaju dva do četiri dobro razvijena, ne predebela lastara po žbunu. U zasadima jagode potrebno je očistiti stare listove, obaviti okopavanje i plevljenje od korova. Ako je potrebno, treba orezati i bokor jagode kako bi se dobili krupniji i kvalitetniji plodovi.
Da bi se sprečio rizik od kasnih prolećnih mrazeva, preporučuje se krečenje stabala, jer bela boja sprečava njihovo zagrevanje tokom sunčanih dana. Ova mera se posebno preporučuje u zasadima kajsije. Kada je u pitanju zaštita stabala od srna i zečeva, savetuje se što brža zaštita kako bi se sprečilo ogoljavanje debla i njegovo kasnije sušenje. Zaštita se može obaviti specijalnim mrežicama ili papirnatim džakovima, dok se ne preporučuje korišćenje plastičnih džakova i folija, kako bi se izbegla pojava efekta staklene bašte i kondenzacije, što može dovesti do pucanja kore.
Posebno je važno zaštititi mlade i tek posađene biljke. U martu je takođe poželjno uneti pčelinje društvo u zasade voćaka kada su one u fazi cvetanja, kako bi se poboljšalo oprašivanje i povećao prinos.
Sve ove aktivnosti su ključne za uspeh voćarskih zasada i doprinose očuvanju zdravlja biljaka, kao i povećanju prinosa i kvaliteta plodova. Pripreme za sezonu su neophodne, a pravilno obavljeni radovi na voćnjaku mogu značajno uticati na buduću proizvodnju.
