Nakon Samita u Tivtu, ponovo je aktuelizovano pitanje modela proširenja Evropske unije. Pet država osnivača, uključujući Nemačku, Francusku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg, predlaže novi model po kojem bi buduće članice mogle da uđu u evropske institucije, ali uz ograničena prava glasa i strože mehanizme kontrole. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada Brisel intenzivira razgovore o novom talasu proširenja, fokusirajući se na Ukrajinu i Moldaviju, kao i na zemlje Zapadnog Balkana koje na članstvo čekaju godinama.
Suština predloga je da se buduće članice postepeno uključuju u rad Evropske unije, ali uz ograničenja u oblastima gde je za donošenje odluka neophodan konsenzus. Ovo otvara pitanje koliko će put do punopravnog članstva postati složeniji za zemlje kandidate, kao što je Srbija.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, izjavila je da je ključno pitanje za Srbiju trenutno kako da odblokira sopstveni pregovarački proces. Naglasila je da je ostalo nejasno da li će se klasteri otvarati samo na osnovu mišljenja Evropske komisije ili će i dalje biti potrebna saglasnost svake članice. Pitanje je kako će se konkretno pojednostaviti procedura otvaranja klastera.
Bivša ambasadorka Branka Latinović smatra da će novi sporazum, koji je počeo da se piše prošlog meseca, biti veliki test za budući razvoj odnosa. Ona naglašava da to ne znači uskraćivanje prava glasa, već izgradnju zaštitnog mehanizma kako bi se sprečile blokade u radu Evropskog saveta i Evropske unije.
Ovaj novi pristup mogao bi doneti određene koristi zemljama kandidatima, jer bi mogle ranije da se uključe u pojedine evropske politike i programe, čime bi deo benefita članstva osetile i pre formalnog prijema. Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko će ovakva rešenja biti privlačna državama koje očekuju punopravno članstvo.
Joksimović je istakla da je za Evropsku uniju važno da potvrdi kredibilitet procesa proširenja, s obzirom na to da su u mandatu ove komisije obećali novo proširenje. Očekuje se da će bar jedna ili dve zemlje postati članice do kraja mandata, pri čemu su Crna Gora i možda Albanija u fokusu.
Latinović podseća da je Srbija u pristupnim pregovorima već gotovo pet godina bez ozbiljnijeg napretka, a ključni izazovi ostaju reforme u oblasti pravosuđa i izbornih uslova. Naglašava da je u ovoj fazi najvažnije fokusirati se na obaveze kako bi se omogućilo otvaranje Klastera 3 i drugih klastera.
Iako se još uvek traga za finalnim modelom proširenja, izvesno je da Brisel želi ubrzati prijem novih država, a da pritom izbegne blokade koje su godinama usporavale donošenje odluka. Za Srbiju, međutim, ključ ostaje isti: brzina evropskog puta i dalje će zavisiti od sprovedenih reformi.
Takođe, postoji zabrinutost o tome kako će se implementirati novi modeli i da li će se smanjiti prava država kandidata. Iako su neki analitičari optimistični u pogledu mogućnosti da se Srbija i druge zemlje brže integrišu, izazovi u sprovođenju reformi i dalje ostaju.
U zaključku, predloženi model proširenja EU može otvoriti vrata novim mogućnostima za zemlje kandidate, ali i postaviti dodatne izazove na putu ka članstvu. Dok Brisel nastoji da pronađe ravnotežu između brzine prijema novih članica i očuvanja stabilnosti unutar unije, zemlje poput Srbije će morati da nađu načine da unaprede svoje unutrašnje reforme kako bi se kvalifikovale za članstvo.
