Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Petom samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina“ u Kijevu, gde je jedini lider koji nije potpisao zajedničku deklaraciju koja je usvojena na ovom skupu. Na samitu, pored Vučića, prisustvovali su lideri iz Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Deklaracija, koja se sastojala od 21 tačke, naglašava potrebu za podrškom Ukrajini i osuđuje rusku agresiju. U dokumentu se ističe da bez suverene i nezavisne Ukrajine nema trajnog mira i stabilnosti u Evropi, te se poziva na hitan prekid rata. Osim toga, naglašava se potreba za jačanjem ukrajinske protivvazdušne odbrane i podrškom nezavisnosti Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.
Predsednik Vučić je u obraćanju nakon samita objasnio razloge zbog kojih nije potpisao deklaraciju. On je naglasio da je svima poznat stav Srbije, kao i to da su drugi lideri „100% usklađeni“, dok su oni bili usmereni protiv Srbije. „Mi moramo da brinemo sami o sebi i da gledamo kako da čuvamo svoju zemlju,“ rekao je Vučić, što ukazuje na njegovu zabrinutost zbog nacionalnih interesa Srbije.
U deklaraciji se takođe osuđuju masovni napadi na Kijev i druge ukrajinske gradove, a gađanje civila i kritične infrastrukture se označava kao ratni zločin. Pored toga, potpisnice su se obavezale na jačanje sankcija protiv Rusije i podržale uspostavljanje Specijalnog tribunala za zločine agresije protiv Ukrajine.
Osim političkih izjava, deklaracija se bavi i praktičnim pitanjima, kao što je jačanje energetske stabilnosti u regionu i ekonomija posle rata. Lideri su se dogovorili o nastavku redovnog političkog dijaloga i održavanju sledećeg samita u Sloveniji 2027. godine.
Vučić je u Kijev doputovao iz Francuske, gde je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pada Bastilje. Njegova odluka da ne potpiše deklaraciju može se tumačiti kao izraz nezadovoljstva prema pritiscima koje Srbija doživljava u vezi sa svojim spoljnopolitičkim stavovima, posebno u svetlu odnosa sa Rusijom i Zapadom.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, Srbija se suočava sa komplikovanim izazovima, a predsednik Vučić je naglasio potrebu za samostalnim delovanjem kako bi zaštitio interese svoje zemlje. U kontekstu rata u Ukrajini, Vučić je istakao da su neki lideri samita bili oduševljeni ukrajinskim vojnim snagama i dronovima, što ukazuje na to da su stavovi prisutni na samitu bili različiti, a u velikoj meri usmereni protiv Rusije.
U zaključku, Vučićevo učešće na samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina“ i njegovo odbijanje da potpiše zajedničku deklaraciju ukazuje na složenost situacije u kojoj se Srbija nalazi, kao i na njen pokušaj da balansira između različitih međunarodnih pritisaka. Njegova izjava o potrebi da Srbija brine o sebi i svojim interesima može biti shvaćena kao poziv na samostalnost u donošenju odluka koje se tiču nacionalne bezbednosti i spoljne politike.
