Da vreme nije pogodovalo ovogodišnjem rodu ranog voća, jagoda i trešanja najbolje svedoči pijaca u Vranju. Na tezgama gotovo da nema trešanja, a prodavci beleže da je nabavna cena kilograma ovog voća čak 1.200 dinara. Situacija nije mnogo bolja ni sa jagodama, koje su dostupne samo na jednoj tezgi, sa cenom od 500 dinara po kilogramu. Uglavnom su jagode pakovane u korpicama od po pola kilograma, što je, kako navode prodavci, povoljnija opcija za kupce.
Prodavci ističu da je sve manje onih koji su spremni da kupe sezonsko voće zbog visokih cena. Jedan od njih napominje: „Ovo nisu jagode iz plastenika, rodile su pod vedrim nebom.“ On dodaje da su svesni koliko je voće važno u ishrani, ali da se prodaja ove godine u velikoj meri diktira cenama koje se mnogima ne uklapaju u kućni budžet.
Rano voće je skuplje nego prošle godine, a razlog tome je nedostatak, uzrokovan aprilski mrazevima koji su uništili cvetove voćaka. „U samom cvetanju voćke je pokosio mraz, tako da nema ranog voća, ni trešanja ni jagoda, ni kajsija,“ objašnjava Z.T. iz Vrtogoša, nedaleko od Vranja. Ove informacije osvetljavaju trenutnu situaciju na tržištu i ukazuju na to koliko prirodni uslovi mogu uticati na poljoprivrednu proizvodnju.
Pijaca u Vranju, posebno kod Bujkovskog mosta, nudi bogatu ponudu tokom cele nedelje, ali subotom, kada je pijačni dan, gužve su najveće. U ovom trenutku, prodaja voća i povrća je znatno smanjena, a prodavci se suočavaju sa izazovima u privlačenju kupaca. Cene voća su porasle, a potražnja je opala, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Osim mraza, drugi faktori kao što su globalna ekonomija, inflacija i promene u potrošačkim navikama takođe igraju značajnu ulogu u formiranju cena. Mnogi kupci sada više obraćaju pažnju na cene i često se odlučuju za jeftinije alternative ili potpuno izbegavaju kupovinu voća. To može dovesti do daljeg smanjenja potražnje za ovim proizvodima, što bi moglo imati dugoročne posledice na poljoprivrednike i proizvođače.
Uzimajući u obzir sve ove izazove, proizvođači voća moraju da razmotre alternativne strategije kako bi se prilagodili promenama na tržištu. Mnogi se okreću direktnoj prodaji potrošačima putem lokalnih pijaca ili online platformi, kako bi izbegli posrednike i zadržali veći deo profita. Takođe, razmatraju i diversifikaciju svojih kultura, kako bi smanjili rizik od gubitaka u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se i dalje očekuje da će potražnja za svežim voćem rasti, posebno sa povećanjem svesti o zdravlju i važnosti voća u ishrani. Proizvođači koji uspeju da se prilagode ovim trendovima i ponude kvalitetne proizvode po konkurentnim cenama imaju šanse da opstanu na tržištu, uprkos trenutnim izazovima.
U zaključku, trenutna situacija sa ranom voćem, kao što su jagode i trešnje, odražava šire ekonomske i klimatske izazove s kojima se suočava poljoprivreda. Proizvođači i prodavci moraju biti inovativni i prilagodljivi kako bi preživeli u ovim teškim vremenima. Potrošači, s druge strane, moraju biti svesni uticaja svojih kupovina na lokalne proizvođače i ekonomiju u celini, što može doprineti održivijoj budućnosti za sve.
