Hleb je osnovna namirnica koja ne bi smela da bude skupa, a u poslednje tri godine, država je uspela da pomogne pekarima kroz regresirano brašno, kako bi hleb bio dostupan po nižoj ceni. Međutim, isporuka ovog brašna je prestala, što će rezultirati poskupljenjem hleba za tri dinara, kako navodi Bratislav Vukadinović, predsednik Unije pekara Niš.
Vukadinović je istakao da iako se radi o malim povećanjima cene, ona imaju veliki značaj za pekare koje dnevno proizvode različite količine hleba, u zavisnosti od kapaciteta i tržišta. On ukazuje na to da su neki energenti, posebno električna energija i minimalna cena rada, poskupeli, dok se promet pekara nije povećao. Cena hleba trenutno iznosi 65 dinara, što je, prema njegovim rečima, još uvek niska cena.
Prema njegovim procenama, realna cena hleba bi trebala da bude 70 dinara. Vukadinović je najavio da će se cena hleba povećavati svaka tri meseca po tri dinara, a već u maju bi trebalo da dostigne cenu od 68 dinara, s planom da se u sledećem tromesečju poveća na 70 dinara, pod uslovom da ne dođe do dodatnog poskupljenja energenata i inputa koji utiču na cenu hleba.
Vukadinović je takođe naglasio da ima dovoljno brašna i pšenice u robnim rezervama, što znači da taj deo proizvodnje neće poskupeti. On je pohvalio dobar dogovor sa državom, koja je ispoštovala sve dogovorene uslove, što je omogućilo pekarima da ne trpe gubitke, a potrošači da ne budu opterećeni višim cenama hleba.
U svetlu ovih informacija, potrošači će morati da se pripreme za skromno poskupljenje hleba, koje bi moglo uticati na njihove mesečne troškove. S obzirom na to da je hleb osnovna namirnica u svakodnevnoj ishrani, povećanje cene, iako minimalno, može se odraziti na budžet mnogih domaćinstava.
Vukadinović je naglasio da je bilo važno da se očuva stabilnost cena hleba tokom prethodnog perioda, ali da sada, sa prekidom isporuke regresiranog brašna, situacija postaje složenija. On je pozvao nadležne da nastave sa podrškom pekarima kako bi se obezbedila stabilnost na tržištu i očuvala dostupnost hleba po pristupačnim cenama.
U zaključku, situacija na tržištu hleba ukazuje na potrebnu ravnotežu između proizvodnje, troškova i cena, a uloga države u ovom procesu ostaje ključna kako bi se obezbedila zaštita potrošača i podrška proizvođačima. Potrošači će morati da prate razvoj situacije, dok pekari traže načine da se prilagode novim ekonomskim uslovima.
