Evropska unija je nedavno donela značajnu odluku da Rusiju uvrsti na takozvanu „crnu listu“ zemalja koje predstavljaju visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma. Ova odluka, koja je objavljena u Službenom listu Unije, potvrđena je od strane visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaje Kalas, na konferenciji za novinare.
Kalas je naglasila da će ova odluka imati direktne posledice po poslovanje sa ruskim bankama i finansijskim institucijama. Prema njenim rečima, dodavanje Rusije na „crnu listu“ usporiće i povećati troškove transakcija sa ovim bankama. Uključivanje Rusije na listu visokog rizika podrazumeva pojačan nadzor svih banaka unutar Evropske unije nad finansijskim operacijama vezanim za Rusiju. To uključuje strože provere i dodatne administrativne procedure koje će se primenjivati na transakcije koje uključuju ruske subjekte.
Prethodno, međuvladina nadzorna organizacija Finansijska akciona grupa (FATF) suspendovala je članstvo Rusije nakon invazije na Ukrajinu, ali Moskva nije uvrštena na njihovu crnu listu zbog protivljenja nekih zemalja članica BRIKS-a, što uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku. Evropska unija je do sada koordinisala svoje poteze sa FATF-om, ali je 2025. godine osnovala sopstveno telo za borbu protiv pranja novca, nazvano Uprava za borbu protiv pranja novca (AMLA).
Pored toga, Evropski savet je 26. januara doneo konačnu odluku o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa u zemlje članice EU. Prema dostupnim procenama, poslednje količine ruskog gasa trebalo bi da napuste evropsko tržište do 2027. godine. Ove odluke su deo šireg paketa sankcija i mera koje su EU uvela kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini.
Ove promene imaju značajne implikacije za evropske banke i finansijske institucije koje će morati da se prilagode novim pravilima i procedurama. Povećan nadzor može dovesti do usporavanja poslovanja i rasta troškova, što može uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost unutar EU. Banke će biti dužne da dodatno provere sve transakcije koje uključuju ruske subjekte, što može povećati administrativne troškove i vreme obrade.
Uvođenje Rusije na crnu listu dolazi u trenutku kada se EU suočava s izazovima u vezi sa energetskom bezbednošću i zavisnošću od ruskih energenata. Zabrana uvoza ruskog gasa je deo šire strategije EU da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, što je postalo još važnije nakon početka sukoba u Ukrajini. Ova strategija može zahtevati značajne prilagodbe u načinu na koji EU obezbeđuje energiju i može uključivati prelazak na alternativne izvore energije.
U svetlu ovih događaja, mnoge evropske zemlje traže načine kako da diversifikuju svoje energetske izvore i smanje zavisnost od ruskih energenata. To uključuje povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i jačanje energetskih veza sa drugim zemljama. Ove promene se odvijaju u kontekstu šireg globalnog pritiska na Rusiju zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini.
U zaključku, odluka Evropske unije da Rusiju uvrsti na crnu listu zemalja sa visokim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma predstavlja važan korak u borbi protiv nelegalnih finansijskih aktivnosti i povećanju bezbednosti u finansijskom sektoru. Ova odluka će imati direktne posledice na poslovanje sa ruskim bankama, kao i na energetsku politiku EU u svetlu trenutne geopolitičke situacije. Pitanje pranja novca i finansiranja terorizma ostaje ključni fokus evropskih vlasti, a dalje mere se očekuju u svetlu razvoja situacije.
