Sva pažnja je usmerena na naftu i gas, dok se istovremeno razvija još jedan prekid sa direktnim posledicama po poljoprivredu i cenu hrane. Blokada prolaza Hormuz obustavila je ključne isporuke đubriva, te je veliki deo svetske trgovine ureom i amonijakom ostao zarobljen. Zemlje Persijskog zaliva važe za glavne izvoznike sa udelom koji u određenim segmentima dostiže oko polovine svetskog tržišta. Proizvodnja ovih đubriva oslanja se na prirodni gas, a njihova distribucija zavisi od pomorskog transporta kroz Prolaz Hormuz.
Zastoj na ovoj ruti ne znači samo kašnjenje isporuka, već i đubrivo ne stiže na vreme poljoprivrednicima, u nedeljama pre setve i tokom same setve. U tom slučaju, prinosi se ne mogu nadoknaditi kasnije. Od kraja februara prolaz Hormuz je praktično blokiran. Velike transportne kompanije obustavile su tranzit opisujući je kao zonu visokog rizika. Proizvođači iz Zaliva pozvali su se na fors-mažor i obustavili isporuke. Teret koji je namenjen Aziji, Južnoj Americi i Africi ostao je u lukama ili na sidrima u regionu. Prema procenama, oko milion tona đubriva trenutno ne može biti isporučeno.
Saudijska Arabija ima mogućnost da deo izvoza nafte preusmeri ka Crvenom moru, ali takva infrastruktura ne postoji za ureu i amonijak. Transport ovih proizvoda zavisi od brodova i specifičnih ruta koje trenutno nisu dostupne. Istovremeno, nema državnih rezervi đubriva koje bi mogle ublažiti prekid snabdevanja.
Cene su odmah počele da rastu. Cena ureje na uvoznom habu u Nju Orleansu porasla je sa 516 dolara po metričkoj toni 27. februara na oko 683 dolara 5. marta, što je povećanje od oko 32 odsto u jednoj nedelji. Sredinom marta, svetske spot cene kretale su se između 680 i 720 dolara po toni, u zavisnosti od regiona. U Egiptu je FOB cena porasla sa oko 480 na približno 720 dolara u roku od tri nedelje. Oxford Economics je povećao projektovane cene đubriva za drugi kvartal 2026. za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu procenu i naveo da su rizici od daljeg povećanja izraženiji ako prekid potraje.
Trenutna situacija pogađa više od azotnih đubriva. Fosfati se oslanjaju na sumpor, a ova specifična lanac je naročito ranjiv. Veći deo svetske pomorske trgovine sumporom dolazi iz Persijskog zaliva. Bez ovog uvoza nema sumporne kiseline, a bez nje nema fosfatnih đubriva u industrijskim količinama. Maroko OCP, najveći svetski proizvođač fosfata, uvozi sumpor iz Zaliva. Prekidanje ovog toka izaziva probleme ne samo u izvozu gotovog proizvoda već i u samom proizvodnom procesu. QatarEnergy je takođe proglasio fors-mažor na pojedine isporuke.
Posledice su već vidljive u industriji. U Južnoj Aziji, neki proizvođači ureje smanjuju proizvodnju ili koriste zastoj za ranije planirane remontne radove jer nema sigurne isporuke gasa iz Katara. QatarEnergy je proglasio fors-mažor na pojedine isporuke, što dodatno smanjuje količine koje dolaze na tržište.
Distribucija zavisnosti čini ovaj poremećaj globalnim. Indija uvozi više od 40 odsto svojih potreba za ureom i fosfatom, sa velikom zavisnošću od Zaliva. Brazil je gotovo u potpunosti zavistan od uvoza ureje za proizvodnju soje. Azija je najveći primalac isporuka đubriva i sirovina iz Zaliva. Subsaharska Afrika uvozi više od 90 odsto svojih đubriva i nema alternativne rute snabdevanja.
Vremenski okvir situaciju čini još težom. Na severnoj hemisferi đubrivo se kupuje i koristi u martu i aprilu, neposredno pre i tokom setve. Kada cena naglo raste ili đubrivo nije dostupno, proizvođači smanjuju količine ili menjaju plan setve. Putovanje iz Zaliva do američkih i evropskih luka traje oko četiri nedelje. Teret koji nije poslat do kraja marta ne stiže na vreme za setvu. Kada se taj rok propusti, sezona je izgubljena.
Đubrivo čini veliki deo proizvodnih troškova. Pšenica i kukuruz čine oko petinu ukupnih troškova. Kada cena naglo raste ili đubrivo nije dostupno, proizvođači smanjuju količine ili menjaju plan setve, što se najpre vidi na usevima koji najviše zavise od azota, prvenstveno kukuruzu i pšenici. Efekat se pojavljuje kasnije, ali je sasvim izvestan. Niži prinosi znače manju ponudu. Niža ponuda znači veće cene. Taj rast zatim se prenosi na stočnu hranu, pa na meso i mlečne proizvode. Jednom kada taj lanac počne, teško je zaustaviti ga.
Globalna zavisnost od Zaliva je velika, a posledice se tek pojavljuju, ali su neizbežne. Niži prinosi dovode do manje ponude, što podiže cene, koje se zatim prenose na stočnu hranu, meso i mlečne proizvode. Ovaj proces je sporiji od energetske krize, ali njegove posledice po poljoprivredu i globalno tržište hrane biće šire i dugotrajnije. Rat u Iranu se trenutno prati kroz cenu energije, ali širi efekat tek predstoji u poljoprivredi i na tržištu hrane. To je sporiji proces, ali sa mnogo širim posledicama.
