Na putevima Srbije, klasični radari postaju sve ređi, a od januara sledeće godine na njihovo mesto dolaze novi, „nevidljivi“ radari. Ovi moderni uređaji ne samo da mere prosečnu brzinu vozila, već takođe registruju i razne druge prekršaje. O tome kako ovi radari funkcionišu, razgovarali smo sa advokatom za saobraćaj, Vladimirom Miljevićem.
Miljević ističe da su klasični radari sve manje prisutni na putevima Srbije, dok se u poslednje vreme sve više koristi laserska tehnologija, poznata kao lidari. Ovi uređaji predstavljaju noviju generaciju za merenje brzine, a koriste ih policijski službenici. Osim ručnih i stacionarnih uređaja, postoje i sistemi koji mere prosečnu brzinu na auto-putevima, kao i dual radari koji mogu snimati brzinu u više saobraćajnih traka istovremeno.
Kada je reč o udaljenosti na kojoj radari hvataju prekršaje, Miljević napominje da to zavisi od tipa radara. Klasični prenosni radari mogu meriti brzinu na udaljenostima većim od 500 metara, ali se snimanje obično započinje na udaljenosti od 150 do 300 metara. Bitno je da se na fotografiji prekršaja vide svi relevantni podaci, uključujući brzinu i registarske oznake vozila.
Prosečna brzina, kako objašnjava Miljević, nije trenutna, već se utvrđuje na osnovu pređenog puta u jedinici vremena između dve kontrolne tačke. Ovo može dovesti do situacije u kojoj vozač može voziti brže u nekim delovima puta, ali u proseku ispuniti zakonske uslove. Na primer, vozač koji vozi 140 km/h na auto-putu može da pređe brže na nekim deonicama, ali ako se u proseku zadrži na 120 km/h, može proći neprimetno.
Novi radari će imati mogućnost da detektuju razne prekršaje, uključujući prekoračenje brzine, korišćenje mobilnog telefona, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i nepropisno parkiranje. Načelnik Uprave saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, najavio je da će ovi uređaji biti postavljeni širom Srbije, iako se još uvek ne zna kada će početi sa radom u punom kapacitetu.
Jedna od novina su i mobilni radari koji se mogu premeštati i biti sakriveni, što otežava vozačima da unapred znaju njihovu lokaciju. Ovi radari će, nakon što detektuju prekršaj, automatski slati prijavu MUP-u, koji će potom obaveštavati vlasnika vozila. Ukoliko vlasnik ne dostavi informacije o osobi koja je upravljala vozilom, biće mu izrečena kazna od 25.000 dinara.
Cilj ovih novih sistema je povećanje poštovanja saobraćajnih propisa i smanjenje broja nesreća na putevima, koje često nastaju kao posledica prekoračenja brzine, neupotrebe sigurnosnih pojaseva ili korišćenja mobilnih telefona tokom vožnje.
Što se tiče aplikacija za upozoravanje na radare, Miljević napominje da njihova efikasnost može varirati, jer često obaveštavaju o stacionarnim kamerama ili privremenim kontrolama. Njihova tačnost zavisi od ažuriranih informacija koje aplikacije pružaju.
U svetlu ovih promena, vozači će morati da budu obazrivi i svesni novih tehnologija koje će ih nadgledati. Sa pripremama za implementaciju ovih „nevidljivih“ radara, očekuje se da će se način na koji se saobraćaj reguliše u Srbiji značajno promeniti, čime će se možda i smanjiti broj saobraćajnih prekršaja i nesreća na putevima.
