Kompanije koje uvoze robu na tržište Evropske unije od 1. januara 2024. su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) koja iznosi do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje tokom proizvodnje. Srbija je istovremeno uvela nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida u iznosu od četiri evra po toni, čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija. Ovaj korak dolazi u vreme kada emisije ugljen-dioksida sve više utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene.
Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, istakla je da je ovaj mehanizam prilika za unapređenje dekarbonizacije u Srbiji, naglasivši da će prihodi od taksi biti reinvestirani u zelene projekte i povećanje budžeta. Prema njenim rečima, CBAM mehanizam ima za cilj da izjednači cene ugljenika proizvoda proizvedenih u EU i onih koji se uvoze iz zemalja koje nisu članice Unije.
Srbija je prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je ispunila preduslove za primenu ovog poreza, uključujući sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama. Ova nova regulativa je važan korak ka usaglašavanju sa sistemom trgovine emisijama, koji funkcioniše samo za članice EU. Pavkov je naglasila da je CBAM prelazno rešenje za privrede zemalja kandidata za članstvo u EU.
Uvoznici u EU plaćaju taksu na osnovu cene emisija ugljenika, koja je ekvivalentna onoj u Sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS). Ovaj mehanizam se primenjuje kako bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije. Tokom prelaznog perioda od 2023. do 2025. godine, uvoznici su bili obavezni samo da izveštavaju o emisijama, bez plaćanja taksi.
Ministarstvo zaštite životne sredine će nadgledati situaciju na tržištu kako bi se sprečilo dvostruko oporezivanje srpskih privrednika. Očekuje se da će mehanizam najviše pogoditi proizvođače cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije, ali tačan broj tih subjekata još uvek nije poznat. Pavkov je naglasila da su ti subjekti već pripremljeni za promene koje dolaze.
Evropska unija je skoro dve decenije koristila sistem trgovine emisijama, a CBAM je uveden kako bi se obezbedila fer konkurentnost na tržištu i učinila zelena tranzicija efikasnijom. Cilj je postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine, u skladu sa ciljevima definisanim Pariskim sporazumom iz 2015. godine, koji je potpisalo 196 država, uključujući i Srbiju.
U svetlu ovih promena, srpski privrednici će se suočiti sa novim izazovima, ali i prilikama za ulaganje u održive prakse i projekte koji će doprineti smanjenju emisija i zaštiti životne sredine. Ovaj korak predstavlja važan deo globalnih napora za borbu protiv klimatskih promena i postizanje održivog razvoja.
