Odbor za ekonomsku i monetarnu politiku Evropskog parlamenta je odobrio uvođenje digitalnog evra, što je deo strategije Evropske unije da smanji zavisnost od američkih platnih sistema. Očekuje se da će digitalna valuta biti uvedena do 2029. godine, a cilj je jačanje evropske autonomije u platnom prometu. Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), američki platni sistemi, kao što su Visa i Mastercard, čine 61% svih kartičnih plaćanja u evrozoni. Ova zavisnost je postala posebno zabrinjavajuća u svetlu rastućih geopolitičkih tenzija.
Digitalni evro će biti oblik novca centralne banke, koji će izdavati i za koji će garantovati ECB. Ovaj oblik novca zamišljen je kao dopuna gotovini i postojećim bankarskim uslugama, a ne kao njihova zamena. Predloženi sistem omogućava građanima da čuvaju digitalne evre u posebnim digitalnim novčanicima, sa mogućim ograničenjem iznosa koje treba utvrditi.
Osnovna infrastruktura biće obezbeđena od strane ECB, dok će komercijalne banke i pružaoci platnih usluga nuditi usluge digitalnog evra krajnjim korisnicima. Očekuje se da će finansijske institucije primati naknadu za svoje usluge, a trgovci će plaćati niže naknade nego što su sadašnje za kartične transakcije. Međutim, način na koji će se strukturisati te naknade ostaje otvoreno pitanje koje će biti predmet pregovora.
Odluku o uvođenju digitalnog evra pozdravila je ECB, ističući važnost zaštite gotovine kao zakonskog sredstva plaćanja dok se istovremeno oblikuje digitalni evro. Italijanski poslanik Pasquale Tridico je ovu odluku ocenio kao „istorijsku“, naglašavajući da je usvajanje uredbe o digitalnom evru značajan korak ka jačanju prava građana i malih preduzeća.
Evropska unija nije jedina koja se bavi razvojem javnih digitalnih valuta. Kina je već uvela svoj digitalni juan, dok je Rusija najavila da će njena digitalna rublja postati operativna u septembru. Sjedinjene Američke Države su, sa druge strane, usvojile drugačiji pristup, fokusirajući se na razvoj stabilnih kovanica, privatno izdatih kriptoimovina, umesto na digitalnu valutu centralne banke.
Očekuje se da će Evropski parlament formalizovati stav odbora na plenarnom glasanju u Strazburu početkom jula. Nakon toga, započeće pregovori sa svih 27 država članica EU, a zakonodavci se nadaju postizanju konačnog sporazuma do kraja godine. Ovaj proces je od ključnog značaja za budućnost platnih sistema u Evropi i jačanje finansijske suverenosti Unije.
