Evropska unija je nedavno postigla dogovor o 18. paketu sankcija prema Rusiji, koji se fokusira na rusku naftnu i energetsku industriju. Ovaj paket sankcija, kako je izjavila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, predstavlja jedan od najjačih koraka koje je EU preduzela do sada u cilju zaustavljanja ruske agresije na Ukrajinu. Kalas je istakla da je svrha ovih sankcija da „zaustavljanje agresije na Ukrajinu postane jedini put za Rusiju“.
Predloženi paket sankcija, koji je Evropska komisija predstavila prošlog meseca, usmeren je na energetske prihode Moskve, banke i vojnu industriju, a sve kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Među merama koje su uključene u ovaj paket je promenljivo ograničenje cene ruske nafte, koje iznosi 15 odsto ispod prosečne tržišne cene sirove nafte u prethodna tri meseca. Diplomate EU ističu da će ovo ograničenje dodatno oslabiti rusku ekonomiju koja se oslanja na prihode od nafte.
Osim toga, paket predviđa zabranu transakcija sa ruskim gasovodima Severni tok, a ova zabrana se odnosi i na banke koje se bave zaobilaženjem sankcija. Ove mere imaju za cilj da smanje mogućnosti Rusije da finansira svoje vojne operacije kroz energetske prihode.
Međutim, put ka usvajanju ovog paketa nije bio bez prepreka. Slovačka je nekoliko puta stavila veto na predloženi paket, pokušavajući da dobije ustupke u vezi sa planom za postepeno ukidanje ruske nafte i gasa. Ovaj plan ne zahteva jednoglasnu podršku zemalja EU, što je Slovačkoj omogućilo da traži dodatne garancije. Ipak, premijer Slovačke Robert Fico je sinoć najavio da će zemlja prestati da blokira usvajanje 18. paketa sankcija, smatrajući da bi nastavak blokade bio kontraproduktivan u trenutnoj situaciji.
Malta je takođe ranije izrazila rezerve u vezi sa ograničenjem cene ruske nafte, ali je prema rečima evropskih diplomata, vlada te zemlje odlučila da podrži nove sankcije kada su se pojavili dodatni dogovori među državama članicama.
Ovaj novi paket sankcija dolazi u trenutku kada se EU suočava sa izazovima u vezi sa energetskom bezbednošću, posebno zbog zavisnosti od ruskih energenata. Mnoge članice EU su se suočile sa porastom cena energenata, što je dodatno otežalo situaciju uoči zime. Kako bi se smanjila ova zavisnost, EU je pokrenula inicijative za diversifikaciju svojih izvora energije, uključujući ulaganje u obnovljive izvore i povećanje uvoza energije iz drugih regija.
Kao odgovor na sankcije, Rusija je izrazila nezadovoljstvo i najavila da će preduzeti korake kako bi zaštitila svoje interese. Ruski zvaničnici su naglasili da će se zemlja suočiti sa izazovima, ali istovremeno veruju da će pronaći načine da se prilagode novim okolnostima. Ova situacija ukazuje na složenost globalnih ekonomskih odnosa u vreme krize, gde se geopolitičke tenzije i ekonomski interesi često prepliću.
Završetkom ovog procesa, EU pokazuje svoju odlučnost da se suprotstavi agresiji i da podrži Ukrajinu u njenoj borbi za suverenitet. Očekuje se da će nove sankcije dodatno otežati situaciju za Rusiju, ali i da će imati dugoročne posledice na globalno energetsko tržište.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da sankcije nisu samo trenutni odgovor na krize, već i deo šire strategije EU da se suprotstavi agresivnim politikama i obezbedi stabilnost u regionu. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti reakcije Rusije i dalji razvoj odnosa između EU i Moskve. Na kraju, ova kriza može postati katalizator za značajne promene u načinu na koji se zemlje članice EU oslanjaju na energente i oblikuju svoju energetsku politiku u budućnosti.
