U Evropskoj uniji, prema najnovijim podacima Evrostata, udeo finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u 2024. godini iznosio je 25,2 odsto, što predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako je ovo postignuće, udeo je još uvek oko 17,3 odsto manji od cilja postavljenog za 2030. godinu, koji iznosi 42,5 odsto. Da bi se dostigao taj cilj, potrebno je ostvariti prosečno godišnje povećanje od 2,9 odsto u periodu od 2025. do 2030. godine.
Među zemljama članicama Evropske unije, Švedska se ističe kao lider sa najvišim udelom obnovljivih izvora u svojoj finalnoj potrošnji energije, koji iznosi 62,8 odsto. Ova skandinavska zemlja se prvenstveno oslanja na čvrstu biomasu, hidroenergiju i energiju vetra. Finska, sa 52,1 odsto, zauzima drugo mesto, koristeći najviše čvrstu biomasu, vetar i hidroenergiju. Danska se nalazi na trećoj poziciji sa 46,8 odsto, pri čemu većina njene obnovljive energije potiče iz čvrste biomase, vetra i biogasa.
S druge strane, zemlje poput Belgije, Luksemburga i Irske beleže najmanje udelu obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji. Belgija ima udeo od 14,3 odsto, Luksemburg 14,7 odsto, dok Irska beleži 16,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da postoje značajne razlike među državama članicama EU kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije.
Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve kada je reč o održivoj energiji, s ciljem da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i smanje emisije štetnih gasova. Ovaj trend prelaska na obnovljive izvore energije postaje sve važniji u svetlu klimatskih promena i potreba za smanjenjem globalnog zagrevanja. U tom kontekstu, zemlje članice EU su pozvane da preduzmu korake ka unapređenju svoje energetske efikasnosti i povećanju korišćenja obnovljivih izvora.
Dugoročno, očekuje se da će rast u korišćenju obnovljivih izvora energije doprineti stvaranju novih radnih mesta, jačanju ekonomije i smanjenju zavisnosti od uvoza energije. U isto vreme, prelazak na održive izvore energije može doprineti očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.
Zemlje kao što su Švedska, Finska i Danska predstavljaju primere kako se može uspešno implementirati strategija za povećanje udelа obnovljivih izvora. Njihovi modeli mogu poslužiti kao inspiracija drugim zemljama u EU koje se suočavaju sa izazovima u ovom sektoru.
U cilju postizanja postavljenih ciljeva, važno je da se razviju i unaprede energetski sistemi, investira u nove tehnologije i poveća svest građana o značaju korišćenja obnovljivih izvora. Takođe, potrebno je raditi na stvaranju povoljnog zakonodavnog okvira koji bi podstakao investicije u obnovljive izvore i olakšao tranziciju ka održivoj energiji.
S obzirom na trenutne klimatske izazove i potrebu za smanjenjem emisija CO2, jasno je da je prelazak na obnovljive izvore energije ne samo važan, već i neophodan za očuvanje planete. U tom smislu, Evropska unija ima ključnu ulogu u vođenju globalnog pokreta ka održivoj energiji i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
U zaključku, iako su postignuti određeni napreci u korišćenju obnovljivih izvora energije unutar EU, predstoji još mnogo posla kako bi se ispunili ciljevi za 2030. godinu. U tom procesu, saradnja među državama članicama, kao i inovacije i ulaganja u nove tehnologije, biće od suštinskog značaja.
