Brisel je ponovo postao centar pažnje zbog svojih rigoroznih mera protiv tehnoloških giganata, posebno „TikToka“ i „Mete“. Ove kompanije, koje su među najpopularnijim platformama za društveno umrežavanje, suočavaju se sa potencijalnim kaznama zbog kršenja Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act, DSA). Ovaj zakon je deo šireg okvira regulative koji ima za cilj da unapredi kvalitet informacija na internetu i da smanji širenje lažnih vesti i štetnih sadržaja.
Zakon o digitalnim uslugama, koji je stupio na snagu u Evropskoj uniji, postavlja stroge smernice za online platforme, posebno one koje imaju veliki broj korisnika. Njegova svrha je da se osigura da platforme preuzmu odgovornost za sadržaje koje korisnici dele, kao i da obezbede transparentnost u vezi sa svojim algoritmima i načinima moderiranja sadržaja. Na ovaj način, EU se nada da će smanjiti rizik od dezinformacija i manipulacije javnim mnjenjem, što je postalo posebno važno u doba kada su lažne vesti i propaganda sve prisutniji.
Prema informacijama iz Brisela, „TikTok“ i „Meta“ su prekršili svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem ovih pravila. Preciznije, obaveze se odnose na transparentnost u vezi sa oglašavanjem, kao i na obezbeđivanje sigurnosti mladih korisnika. U poslednjim mesecima, EU je zabeležila porast broja incidenata povezanih sa sadržajem koji može biti štetan, posebno za mlađu populaciju. „TikTok“, kao platforma koja privlači veliki broj mladih, suočava se sa posebnim kritikama zbog nedovoljnog nadzora nad sadržajem koji se deli.
Kazne koje EU planira da izrekne mogu biti značajne. U okviru Zakona o digitalnim uslugama, moguće je izreći novčane kazne koje mogu dostići do 6% godišnjeg prihoda kompanije. Ovo je ozbiljna pretnja za „TikTok“ i „Metu“, koje su u prethodnim godinama beležile rast prihoda u milijardama evra. Osim finansijskih kazni, EU može uvesti i druge mere koje bi mogle dodatno otežati poslovanje ovih platformi na evropskom tržištu.
EU je postavila jasne rokove za ispunjavanje obaveza. Kompanije su pozvane da do određenog datuma preduzmu konkretne korake kako bi se uskladile sa zakonima. Ova situacija ukazuje na sve jaču regulaciju digitalnog prostora u Evropi, što je trend koji se može očekivati i u drugim delovima sveta. Regulatorne vlasti širom sveta postaju sve svesnije potencijalnih rizika koje nosi slobodno širenje informacija na internetu, posebno u svetlu dezinformacija koje mogu uticati na političke izbore, javno zdravlje i društvene pokrete.
Na globalnom nivou, „Meta“ se takođe suočava sa kritikama zbog načina na koji upravlja podacima korisnika i sadržajem na svojim platformama. Ove kritike su se pojačale nakon niza skandala koji su uključivali zloupotrebu ličnih podataka i širenje lažnih informacija. Zakonodavni pritisci u EU mogli bi poslužiti kao primer za druge zemlje koje razmatraju slične regulative.
Osim ekonomskih i pravnih posledica, situacija sa „TikTokom“ i „Metom“ postavlja važna pitanja o slobodi govora na mreži. Dok se borba protiv dezinformacija i štetnog sadržaja nastavlja, važno je pronaći ravnotežu između zaštite korisnika i očuvanja prava na slobodno izražavanje. Ova debata će sigurno biti u fokusu i u budućim raspravama o regulaciji digitalnog prostora.
U zaključku, EU se odlučila na strožije mere protiv „TikToka“ i „Mete“ kako bi osigurala veću odgovornost ovih platformi prema korisnicima. Ovaj potez može imati dalekosežne posledice za način na koji se društvene mreže regulišu u budućnosti, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Očekuje se da će ovakvi zakoni i regulative postati sve prisutniji, kako bi se obezbedila sigurnost i tačnost informacija u digitalnom okruženju.
