Za mnoge korisnike društvenih mreža poput Facebooka i Instagrama, svakodnevna rutina počinje i završava istim pokretom – otvaranjem aplikacije i pregledanjem sadržaja koji se neprekidno pojavljuje. Ova praksa može lako dovesti do gubitka vremena, jer jedan video vodi ka drugom, a granica između nekoliko minuta i nekoliko sati provedenih na platformi postaje sve nejasnija.
Upravo zbog ovakvog načina funkcionisanja, Evropska komisija je postavila pitanje o tome da li određene funkcije kompanije Meta, koja upravlja ovim platformama, stvaraju nezdrave navike među korisnicima. Posebno su istaknuti beskonačno skrolovanje i automatsko pokretanje sadržaja, sistemi koji omogućavaju da korisnici neprekidno gledaju nove objave i video-snimke. Regulatori su zabrinuti da ovakav dizajn može uticati na to kako ljudi provode vreme na internetu, posebno kada su u pitanju deca, tinejdžeri i druge osetljive grupe.
U današnje vreme, društvene mreže su postale sofisticirani sistemi koji analiziraju interesovanja korisnika i nude im sadržaj za koji smatraju da će ih najviše zanimati. Iako to omogućava personalizovanije iskustvo, Evropska komisija upozorava na moguće negativne posledice. Problem nije samo u količini sadržaja, već i u načinu na koji se on prikazuje. Kada aplikacije automatski nastavljaju reprodukciju videa ili konstantno nude nove objave, korisnici mogu izgubiti osećaj kontrole nad vremenom koje provode na tim platformama.
Komisija smatra da kompanija Meta nije dovoljno procenila rizike koje ovakve funkcije mogu imati po mentalno zdravlje korisnika. Ova zabrinutost je posebno fokusirana na mlađe korisnike, kod kojih navike korišćenja digitalnih platformi mogu imati dugoročne posledice. U svetlu ovih saznanja, Evropska komisija očekuje da Meta preispita dizajn svojih platformi i uvede promene koje bi korisnicima omogućile veću kontrolu.
Među zahtevima su izmene sistema automatskog prikazivanja sadržaja, efikasnije pauze tokom korišćenja aplikacija, kao i drugačiji pristup preporukama koje generišu algoritmi. Postojeće opcije poput ograničenja vremena korišćenja i roditeljske kontrole su ocenjene kao nedovoljne, jer su prema mišljenju Komisije komplikovane za podešavanje i ne pružaju dovoljnu zaštitu.
Meta ima mogućnost da odgovori na preliminarne nalaze, a ukoliko se utvrdi kršenje evropskih pravila, kompanija bi mogla da se suoči sa značajnom novčanom kaznom. Ovaj slučaj bi mogao postati važan momenat u načinu na koji će velike tehnološke kompanije ubuduće dizajnirati svoje aplikacije i odnositi se prema vremenu i pažnji svojih korisnika.
U zaključku, sve veća zabrinutost o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje korisnika, posebno među mladima, može dovesti do značajnih promena u načinu na koji su ove platforme dizajnirane. Evropska komisija traži od Mete da preispita svoj pristup i uvede promene koje će omogućiti korisnicima veću kontrolu nad njihovim vremenom i iskustvom na mreži. U svetu gde digitalna interakcija sve više dominira, važno je osigurati da korisnici imaju alate koji će im pomoći da se odgovornije i svrsishodnije koriste ovim platformama.
