Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, iznela je ozbiljne optužbe na račun Evropske unije i njenih institucija u vezi sa organizovanim neonacističkim svečanostima koje se održavaju u Hrvatskoj. U objavi na društvenoj mreži X, ona je postavila pitanje zašto nijedna grupa u Evropskom parlamentu ili relevantne organizacije nisu reagovale na ovakve događaje, koji privlače desetine hiljada učesnika. Ove svečanosti, prema njenim rečima, otvoreno veličaju i promovišu ideologiju koja je u suprotnosti sa evropskim vrednostima.
Brnabić se posebno osvrnula na koncert Marka Perkovića Tompsona, popularnog hrvatskog pevača poznatog po svojim vezama sa ustaštvom. Tokom koncerta, čuo se poklič „Za dom spremni“, koji se povezuje sa ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata. Predsednica Skupštine je naglasila da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo u okviru Evropske unije, koja bi trebala da bude posvećena očuvanju ljudskih prava i borbi protiv ekstremizma.
Ona je takođe istakla da su ovi događaji podržani od strane hrvatskih vlasti, što dodatno komplikuje situaciju. „Na tim svečanostima ljudi pevaju i veličaju koncentracione logore u kojima su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma brutalno ubijeni, uključujući i decu“, navela je Brnabić. Ova izjava ukazuje na ozbiljan problem s kojim se suočava ne samo Hrvatska, već i cela Evropa, a to je suočavanje sa svojom prošlošću i priznavanje zločina koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata.
Brnabić je kritikovala Evropsku uniju zbog njene tišine o ovim događajima, dok istovremeno propoveda o vladavini prava i evropskim vrednostima. Ona je postavila pitanje kako je moguće da EU ne reaguje na otvoreno slavlje masovnih ubistava u Jasenovcu, gde su mnogi nevini ljudi izgubili živote. Ova situacija postavlja pitanje doslednosti EU u zaštiti ljudskih prava i borbi protiv ekstremizma.
„Dok takav fašizam besni u Hrvatskoj, vi ste zauzeti kritikovanjem Srbije zbog izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i zakona o sudstvu. Dozvolite nam da vas čujemo kako branite najosnovnije vrednosti! Izrazite se“, poručila je Brnabić, ukazujući na dvostruke standarde u međunarodnim odnosima i politici.
Ovo nije prvi put da se postavljaju pitanja o odnosu Hrvatske prema svojoj prošlosti. Mnogi analitičari i komentatori su ukazivali na to da u Hrvatskoj postoji značajan deo društva koji ne priznaje zločine počinjene u ime ustaštva, a koji se i dalje glorifikuju u javnom prostoru. Ovakvo ponašanje može imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona, kao i po odnose između Srbije i Hrvatske.
Pitanje nacionalizma i ekstremizma u regionu Balkana je i dalje veoma aktuelno. Mnogi strahuju da bi ovakvi događaji mogli dodatno pogoršati tenzije između naroda i produbiti već postojeće podele. U tom smislu, važno je da međunarodna zajednica, uključujući EU, reaguje na ovakve pojave i jasno osudi sve oblike ekstremizma i netolerancije.
Brnabić je svojom izjavom otvorila važnu diskusiju o identitetu, sećanju i pomirenju u regionu. S obzirom na to da se Evropska unija suočava s brojnim izazovima, uključujući populizam i nacionalizam, važno je da se jasno postave granice prema ideologijama koje promovišu mržnju i nasilje. Ovo predstavlja ključni korak ka izgradnji stabilnog i mirnog društva, kako u Srbiji, tako i u celom regionu Balkana.
Završno, poziv na akciju i otvoreno pitanje postavljeno od strane Ane Brnabić treba da bude podsticaj za sve nas da se suočimo sa prošlošću i radimo na boljoj budućnosti, u kojoj će se poštovati ljudska prava i vrednosti koje čine evropsko društvo.
