Procene pokazuju da Srbiji nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača, što je otprilike 11 odsto od ukupno 180.000 vozača koji trenutno rade u zemlji. Ova situacija postaje sve ozbiljnija, s obzirom na to da stariji vozači odlaze u penziju, dok mladi radije biraju poslove u inostranstvu. Uz to, novi vozači često nailaze na prepreke prilikom sticanja potrebnih dozvola.
U svetlu ovih izazova, Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova zatražila je od Ministarstva unutrašnjih poslova i Privredne komore Srbije da se omogući upravljanje električnim teretnim vozilima težim od 3.500 kilograma sa vozačkom dozvolom B kategorije. Prema važećim propisima, vozači koji upravljaju ovim vozilima moraju imati C1 kategoriju, što može otjerati mnoge potencijalne vozače od ove profesije.
U asocijaciji smatraju da bi domaći propisi trebalo da budu usklađeni sa evropskim standardima, čime bi se vozačima sa B kategorijom omogućilo upravljanje lakim električnim teretnim vozilima čija ukupna masa prelazi trenutnu granicu od 3,5 tone, ali ne i limit od 4.250 kilograma. Ova izmena bi mogla da podstakne upotrebu električnih vozila na našem tržištu, posebno za mala i srednja preduzeća koja su ključna za distribuciju u urbanim sredinama.
Goran Aleksić, direktor granskog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“, ukazuje na to da pre nego što se donese ovakva odluka, treba proučiti iskustva iz Evropske unije. Evropski parlament je, naime, od februara prošle godine dozvolio vozačima sa B kategorijom da upravljaju električnim lakim komercijalnim vozilima do 4.250 kilograma.
Aleksić napominje da ograničenje od 3,5 tona nije postavljeno bez razloga, već proizilazi iz važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja i zakona fizike, koji određuju ponašanje vozila na putu. Iako ne može da podrži ili ospori predlog da se sa B kategorijom upravlja težim vozilima, ističe potrebu za proverom kako dodatna masa vozila utiče na stabilnost i upravljivost.
Pored toga, Aleksić priznaje da nedostatak profesionalnih vozača ostaje veliki problem. Iako su plate porasle, zanimanje vozača nije dovoljno atraktivno za mnoge. On smatra da je potrebno stvoriti bolje poslovno okruženje, naglašavajući da nije samo reč o visini plata, već i o općim uslovima rada. U poslednje vreme, situacija se donekle popravila jer se značajan broj vozača iz EU vratio u Srbiju, ali je i dalje važno raditi na poboljšanju uslova.
Jedna od ideja je da se mladim ljudima, starijim od 30 godina, obezbedi besplatna ili subvencionisana obuka za profesionalne vozače C i D kategorije. Aleksić predlaže da se to realizuje kroz auto-škole i centre za stručno-profesionalnu kompetenciju, slično kako je to nekada funkcionisalo u vojsci ili u srednjim saobraćajnim školama.
Uprkos smanjenju starosne granice za dobijanje dozvola — sa 18 godina može se voziti kamion, a autobus sa 21 uz pojačanu obuku — trećina profesionalnih vozača je starija od 55 godina. Strani vozači dobijaju licencu automatski ako su profesionalnu dozvolu stekli pre 2020. godine, a samo oni koji su kasnije položili za C i D kategoriju prolaze posebnu obuku.
Aleksić ističe da star vozni park predstavlja dodatni problem. Prosečna starost vozila u Srbiji je oko 17 godina, a prevoznici se suočavaju s novim izazovima kao što su uvođenje električnih vozila, korišćenje digitalnih tahografa i drugih savremenih tehnologija. Za primenu svih ovih inovacija potrebna je stabilna i zdrava privreda.
Sve u svemu, situacija na tržištu rada u oblasti transporta u Srbiji zahteva hitnu reakciju i prilagođavanje zakonodavstva kako bi se olakšao pristup vozačima i podstakao razvoj električnih vozila, što bi u konačnici moglo pozitivno uticati na ekonomiju i životnu sredinu.
