Međunarodni naučnici i stručnjaci nedavno su potvrdili da je 24. avgust 79. godine nove ere datum erupcije vulkana Vezuva, koja je uništila rimski grad Pompeju. Ovaj zaključak donesen je na kongresu u italijanskom gradu Boskoreale, blizu arheoloških nalazišta, gde su se okupili filolozi, arheolozi, geolozi i drugi stručnjaci kako bi razmotrili dokaze koji su godinama bili predmet akademskih debata.
Tradicionalno prihvaćen datum erupcije, 24. avgust, zasniva se na pismima Plinija Mlađeg, koji je bio savremenik događaja. Međutim, tokom godina su se pojavile razne alternative koje su predlagale da je erupcija mogla da se dogodi u oktobru ili novembru, oslanjajući se na prisustvo jesenjeg voća, kasnih grafita ili praznina u prepisima srednjovekovnih rukopisa. Na kongresu, stručnjaci su jednoglasno zaključili da su ova alternativna tumačenja rezultat grešaka u prepisivanju i tumačenju srednjovekovnih dokumenata, i da ne postoje ubedljivi arheološki dokazi koji bi podržali datume osim 24. avgusta.
Arheolog Helga Di Đuzepe, koja je organizovala kongres, istakla je da je datum zabeležen u pismima Plinija Mlađeg i kod istoričara Tacita najpouzdaniji, te da ga nisu opovrgnuli nikakvi arheološki podaci. Di Đuzepe je naglasila da je malo verovatno da je Plinije Mlađi napravio grešku i da do sada niko nije uspeo da to dokaže. Takođe je ukazala na to da drugi dokazi, kao što su novčići ili natpisi, ne omogućavaju tačno datiranje događaja.
Tokom kongresa, prikupljeni su i dokazi koji su ukazivali na hladniju klimu u vreme erupcije. Na primer, profesor Ljorens Alapont sa Univerziteta u Valensiji predstavio je studije o vunenoj odeći pronađenoj u ostacima žrtava u nekropoli Porta Nola, što je podstaklo teorije da je erupcija mogla da se dogodi u jesen. Ipak, Di Đuzepe je naglasila da se pojam „jesen“ u prvom veku rimske ere ne poklapa sa savremenim razumevanjem ovog godišnjeg doba, naglasivši da je mogla trajati od avgusta do novembra zbog razlika u položaju Zemlje u njenoj orbiti i klimatskih percepcija tog vremena.
Istraživači su se tokom kongresa složili da je glavni doprinos ovog skupa ne samo potvrda 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već i usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa u proučavanju ovih događaja. Iako neki istraživači i dalje zastupaju teorije prema kojima se erupcija odigrala u septembru ili oktobru, kongres je postigao široki konsenzus o validnosti tradicionalnog datuma i o potrebi da se arheološki podaci preispitaju bez nametanja alternativnih tumačenja.
U zaključku, kongres u Boskorealeu je označio važan korak ka razumevanju istorijske i arheološke pozadine erupcije Vezuva i njenog uticaja na Pompeju. Potvrđivanje datuma 24. avgusta 79. godine nove ere kao tačnog trenutka katastrofe ne samo da osvetljava prošlost, već i pruža okvir za dalja istraživanja i razumevanje ovog značajnog događaja u rimskoj istoriji. U budućnosti, naučnici i istraživači nastaviće da proučavaju arheološke dokaze, ali će se sada više oslanjati na zajednički pristup i saradnju kako bi došli do što preciznijih zaključaka o ovom tragičnom, ali značajnom događaju.
