Sinoć je u Galeriji 73 na Banovom brdu održano veče sećanja na Ljubicu Bubu Miljković, istoričarku umetnosti, u organizaciji Fondacije „Za srpski narod i državu“. Ova manifestacija obeležila je tačno šest meseci od njene smrti i okupila je brojne članove porodice, prijatelje i saradnike. Cilj je bio da se oda počast njenom značajnom doprinosu srpskoj kulturi i umetnosti, kao i da se njeno ime i rad sačuvaju od zaborava.
Ljubica Miljković bila je poznata kao autor trilogije „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, koja se smatra važnim doprinosom očuvanju kulturnog identiteta Srbije. Njen rad kao kustosa u Narodnom muzeju Srbije trajao je od 1984. do 2015. godine, tokom kojeg je istraživala srpsko slikarstvo 20. veka i likovnu kritiku. Učestvovala je u organizaciji izložbi, pisala studije, kataloge i monografije, kao i u stvaranju televizijskih dokumentarnih emisija.
Na večeri se prisutnima obratila direktorka Galerije 73 Mirela Pudar, kao i Miroslav Vasić, konzervator i restaurator iz Narodnog muzeja, koji je istakao kako je Ljubica bila ne samo erudita i istoričar, već i veliki prijatelj. Njena podrška mladim saradnicima bila je ključna za njihov razvoj, a njena posvećenost očuvanju nasleđa Muzeja ostavila je snažan utisak na sve prisutne.
Vesna Bašić, urednica trilogije, naglasila je da je Ljubica bila najbolji poznavalac srpskog slikarstva, a njena ljubav prema umetnosti je bila očigledna. „Njen rad i posvećenost umetnosti su nas obeležili i ostavili neizbrisiv trag“, izjavila je. Aleksandar Đurić, predsednik Društva srpskih umetnika Lada, takođe je ukazao na značaj Ljubičinog rada i njen doprinos srpskoj umetničkoj sceni.
Sastavni deo večeri bilo je i čitanje predgovora iz treće knjige trilogije, koju je napisao Nikola Kusovac, istoričar umetnosti. On je istakao da će Ljubica ostati uzor budućim generacijama, a njeno znanje i stručnost će se teško zameniti. Njena sposobnost da istražuje i prenosi znanje bila je dragocena za očuvanje nacionalnog identiteta.
Tokom svoje karijere, Ljubica Miljković je održala brojne predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim institucijama širom Srbije, kao i pokrenula i uređivala list „Glasnik Društva prijatelja Narodnog muzeja“. Njena posvećenost umetnosti i njen doprinos muzejskoj profesiji prepoznati su kroz razne nagrade i priznanja, uključujući Nagradu za životno delo „Mihailo Valtrović“.
Miljkovićeva je često isticala da „delo govori više od reči“, i njeno nasleđe to potvrđuje. Njena trilogija „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“ ostaviće trajni trag u srpskoj kulturi, a Fondacija „Za srpski narod i državu“ ponosna je što je imala priliku da radi s njom i da se poslednjih dana njenog života bavi projektima koji će doprineti očuvanju njenog znanja.
U zaključku, veče sećanja na Ljubicu Bubu Miljković nije bilo samo prilika da se prisetimo njenog rada, već i da se zapitamo o značaju umetnosti i kulture u našim životima. Njena posvećenost, znanje i ljubav prema umetnosti biće inspiracija za sve nas, a njeno nasleđe će živeti kroz dela koja je ostavila iza sebe. Srpska umetnost je izgubila jednog od svojih najvažnijih čuvara, ali njena poruka i težnja za očuvanjem kulturnog identiteta nastaviće da inspirišu buduće generacije.
