Građanima se savetuje izbegavanje boravka napolju predveče, korišćenje repelenta i nošenje svetle odeće kao zaštita od komaraca. Ove mere dolaze usled rasta broja slučajeva groznice Zapadnog Nila koja se sve više širi Evropom, a najteža situacija je u Grčkoj, gde je do sada registrovano šest smrtnih slučajeva. U Srbiji su do sada zabeležena dva slučaja groznice, a oboleli su osobe starosti 75 i 85 godina iz Beograda, što ukazuje na to da su stariji sugrađani najugroženiji.
Epidemiolog Zoran Radovanović je u razgovoru za „Blic TV“ upozorio na opasnosti koje nosi virus Zapadnog Nila. Prema njegovim rečima, komarci predstavljaju glavni izvor prenosa virusa, a građani bi trebali da preduzmu preventive mere. On naglašava da je potrebno izbegavati boravak napolju u vreme kada su komarci najaktivniji, kao što je predvečerje. Ako je neophodno biti napolju, preporučuje se korišćenje repelentnih sredstava koja odbijaju komarce i nošenje svetle odeće.
Radovanović takođe ističe da se očekuje povećan broj zaraženih tokom narednih meseci, posebno do polovine oktobra. On upozorava da je teško otkriti zaražene osobe, jer se simptomi bolesti često ne manifestuju kod svih zaraženih. Od pet zaraženih, samo jedan će pokazati simptome, a ti simptomi su obično nespecifični, poput visoke temperature, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, mučnine i povraćanja. U retkim slučajevima može doći do neuroinvazivnog oblika bolesti, što predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje.
Nažalost, zbog nespecifičnosti simptoma, mnogi zaraženi ne prepoznaju bolest i ne javljaju se lekaru, što dodatno otežava praćenje epidemije. Radovanović navodi da se u Srbiji može pretpostaviti da postoji mnogo više obolelih nego što je trenutno registrovano. Na osnovu trenutne statistike, s obzirom na to da su zabeležena samo dva slučaja, procenjuje se da bi moglo biti od 200 do 300 zaraženih.
Epidemiolog ukazuje na to da se, iako trenutno imamo samo dva potvrđena slučaja, može očekivati dalji porast broja zaraženih. On napominje da je proleće i leto period kada je aktivnost komaraca najveća, što dodatno povećava rizik od širenja virusa.
Pored preventivnih mera koje građani mogu preduzeti, država takođe preduzima akcije zaprašivanja kako bi suzbila populaciju komaraca. Međutim, Radovanović ističe da građani moraju biti svesni rizika i preduzeti lične mere zaštite kako bi smanjili mogućnost ujeda komaraca.
S obzirom na sve veći broj slučajeva groznice Zapadnog Nila u Evropi, građani Srbije treba da ostanu oprezni i svesni potencijalne opasnosti. Uzimajući u obzir sve navedeno, preporučuje se da se vodi računa o ličnoj zaštiti, posebno za starije osobe koje su najugroženije. Radovanović zaključuje da je neophodno ostati informisan i spreman na eventualne promene u zdravstvenoj situaciji tokom leta.
U svetlu ove situacije, važno je da se svi građani uključe u borbu protiv širenja groznice Zapadnog Nila, prateći savete stručnjaka i preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite. S obzirom na sve veći broj obolelih u regionu i Evropi, kolektivna svest i odgovornost su ključni za suzbijanje ovog zdravstvenog izazova.
