Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve je nedavno podnela krivičnu prijavu protiv albanskog državljanina, Nikole Džufke, i drugih nepoznatih lica zbog provale u crkvu Svetog Arhangela Mihaila u selu Rakitnica kod Podujeva. Ova crkva datira iz 14. veka i od velikog je značaja za pravoslavne vernike. Krivična prijava je podneta u prisustvu predstavnika misije EULEKS, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za međunarodnom posmatračkom podrškom.
Prema saopštenju Eparhije, Džufka je na svom nalogu na društvenim mrežama javno priznao da je nasilno ušao u crkvu i obavio navodni verski obred, nazivajući je „manastirom sveta Albanija“. Ove tvrdnje dodatno komplikuju već napetu situaciju između srpske i albanske zajednice na Kosovu, gde se često javljaju tenzije oko verskih i kulturnih objekata.
Džufka se, kako se navodi, lažno predstavljao kao svešteno lice, što dodatno ukazuje na ozbiljnost i neprihvatljivost njegovih postupaka. Eparhija raško-prizrenska je prethodno promenila katanac na crkvi Svetog Arhangela Mihaila, kako bi sprečila dalja neovlašćena ulazaka i zaštitila ovaj značajan verski objekat.
Incident se dešava u kontekstu šireg problema zaštite kulturnih i verskih nasleđa na Kosovu, gde su srpske crkve i manastiri često na meti vandalizma i prepravki od strane pojedinaca iz albanske zajednice. Ove akcije su u suprotnosti sa međunarodnim pravnim normama i često izazivaju osude iz Beograda kao i iz drugih delova sveta.
Eparhija raško-prizrenska je izrazila zabrinutost zbog učestalih napada na srpske crkve i manastire, apelujući na lokalne vlasti i međunarodne misije da zaštite verska prava srpskog stanovništva u regionu. Ove akcije su deo šireg trenda koji se može primetiti na Kosovu, gde se često dovodi u pitanje prava srpske manjine, a posebno njihova prava na kulturu i veru.
Podsećajući se na istoriju, crkva Svetog Arhangela Mihaila predstavlja važan deo srpske kulturne baštine na Kosovu. Izgrađena u 14. veku, ona je svedok bogate istorije i tradicije pravoslavne crkve u ovom regionu. Zbog toga, svaki napad na nju ili pokušaj da se preinači njen status predstavlja direktan napad na identitet srpskog naroda.
Osim što je incident izazvao ogorčenje među vernicima, on je takođe otvorio pitanje zaštite kulturnog nasleđa u širem smislu. Mnogi su se pitali kako lokalne i međunarodne vlasti planiraju da reše ovaj problem i obezbede sigurnost i zaštitu za sve verske objekte na Kosovu.
Ovaj događaj je takođe podstakao raspravu o potrebi za jačanjem dijaloga između srpske i albanske zajednice, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti. Mnogi smatraju da je ključno stvoriti prostor za međusobno razumevanje i poštovanje, a ne sukobe i tenzije koje samo produbljuju podelu u društvu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da zaštita verskih prava i kulturnog nasleđa ne bi trebala biti predmet političkih sporova, već zajednički cilj svih zajednica na Kosovu. Samo kroz saradnju i dijalog moguće je izgraditi mirniju budućnost, u kojoj će svaka zajednica imati pravo da slobodno praktikuje svoju veru i čuva svoje kulturne vrednosti.
Ovaj incident nije samo lokalni problem, već i pitanje koje zahteva međunarodnu pažnju i akciju, kako bi se obezbedila pravda i sigurnost za sve.
