Evropski parlament je odlučio da zamrzne proces ratifikacije trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kao odgovor na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa. Ovu meru su podržale glavne političke grupacije u EP, uključujući socijaldemokrate (S&D) i Evropsku narodnu partiju (EPP), dok su se pojavile podele među evropskim nacionalističkim strankama.
Predsednik poslaničke grupe S&D, Iratkse Garsija Peres, izjavila je da postoji „većinski dogovor“ među političkim grupama da se zamrzne trgovinski sporazum koji su EU i SAD postigli prošle godine. Ova odluka dolazi u kontekstu rastućih tenzija u trgovinskim odnosima između ove dve strane. EPP je takođe potvrdila obustavu daljih razgovora o sporazumu, što ukazuje na širi konsenzus unutar EP o ovoj temi.
Manfred Veber, predsednik grupe EPP, ocenio je da je sprečavanje bescarinskog pristupa američkih kompanija evropskom tržištu „veoma snažan alat“. On je istakao da je ovakva mera način na koji EU može da odgovori na pretnje iz SAD-a. U isto vreme, Valeri Aje, predsednik centrističke grupe Obnovimo Evropu (Renenj), naglasio je da je reč o „izuzetno moćnoj poluzi“ i izrazio veru da američke kompanije neće biti spremne da se odreknu evropskog tržišta.
Međutim, među nacionalističkim strankama u EU postoji podela oko ove odluke. Nikola Prokaćini, kopredsednik grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), ocenio je da je zamrzavanje sporazuma „greška“. Nasuprot tome, grupa Patriote, predvođena francuskim evroposlanikom Žordanom Bardelom, podržala je „suspenziju“ sporazuma. Bardela je izjavio da je u trenutnim odnosima sa SAD „odnos snaga“ i da je potrebno preispitati dogovor.
Trgovinski sporazum, koji je postignut tokom leta, predviđa carine od 15% na izvoz iz EU u SAD, dok bi američki izvoz u EU bio oslobođen carina. Ovaj sporazum je bio zamišljen kao način za jačanje trgovinske saradnje između dve strane, ali je sada u stanju neizvesnosti zbog političkih tenzija.
Ova situacija ilustrira složene odnose između EU i SAD, koji su se u poslednje vreme dodatno zakomplikovali zbog različitih političkih agendi i pritisaka. Mnogi analitičari smatraju da bi zamrzavanje sporazuma moglo imati dugoročne posledice po ekonomske odnose između dve strane, a postoji i zabrinutost da bi ovo moglo uticati na investicije i poslovne prilike za kompanije s obe strane Atlantika.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da trgovinski sporazumi igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Oni ne samo da utiču na carinske stope, već i na pravila o trgovini, zaštitu potrošača i regulative koje se tiču poslovanja. Zbog toga, svaki prekid ili obustava pregovora može izazvati ozbiljne posledice ne samo za EU i SAD, već i za globalnu ekonomiju.
Političke tenzije između EU i SAD dodatno se produbljuju, a ovo zamrzavanje ratifikacije trgovinskog sporazuma može biti signal da su odnosi između ovih partnera podložni promenama. U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na buduće trgovinske odnose i ekonomske politike.
U konačnici, ovaj potez Evropskog parlamenta može se posmatrati kao deo šireg trenda u međunarodnim odnosima, gde se trgovinska politika često koristi kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva. Izgleda da će se EU i SAD suočiti sa izazovima u pronalaženju zajedničkog jezika i postizanju dogovora koji će biti od koristi za obe strane.
