Evropa se suočava sa jednom od najtežih suša u poslednjih nekoliko decenija, što direktno utiče na transportni, energetski i poljoprivredni sektor. Dunav, koji je ključna energetska i transportna arterija, beleži istorijski niske nivoe, što je dovelo do delimičnog zatvaranja nuklearnih elektrana u regionu i pretnje poremećajima u snabdevanju električnom energijom.
Hidroelektrana Đerdap 1, najveći proizvođač struje iz vode u Srbiji, trenutno radi sa samo trećinom uobičajenog kapaciteta, proizvodeći oko 5.000 megavat-sati dnevno. Maj i jun ove godine su zabeleženi kao najslabiji meseci po dotoku vode od puštanja elektrane u rad 1970. godine. Vodostaj kod Đerdapa gotovo je na najnižoj koti ikada.
Direktor za proizvodnju električne energije u hidroelektrani Đerdap, Davor Maljoković, ističe da se proizvodnja električne energije odvija bez prekida, a energetska stabilnost zemlje nije ugrožena. Ipak, trenutni dotok na Dunavu iznosi samo 1.600 kubnih metara u sekundi, što je daleko ispod biološke granice minimuma od 2.350 kubika u sekundi. Maljoković ukazuje na to da je ova situacija ekstremno loša i da se ponavlja već drugu godinu zaredom.
U junu 2023. godine, dotok je pao na 2.893 kubna metra u sekundi, što je više od 50% ispod prosečnog dotoka za taj mesec od puštanja elektrane u eksploataciju. Iako agregati rade sa smanjenim kapacitetom, oni ne prestaju sa radom. Maljoković objašnjava da su Đerdap 1 i Đerdap 2 protočne elektrane, što znači da nemaju mogućnost akumulacije energije.
Na sistemu Đerdap 1, od šest dostupnih hidroagregata, pet je u funkciji, dok je jedan u planiranom remontu. Ukupna proizvodnja celog ogranka HE Đerdap iznosi 8,6 gigavat-časova, što predstavlja 11% od ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije za posmatrani dan. Istorijski minimum od 1.500 kubika u sekundi zabeležen je dva puta, a očekuje se da će tokom avgusta taj minimum biti prevaziđen i pasti ispod 1.400 kubika.
Letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je nivoe koji su ranije bili karakteristični za zimski period, zbog čega je Ministarstvo rudarstva i energetike apelovalo na građane da racionalno koriste električnu energiju. Ministarka Dubravka Đedović Handanović naglašava da prirodni uslovi ne dozvoljavaju dovoljan dotok, što dodatno opterećuje energetski sektor.
Problemi u Srbiji deo su šireg regionalnog kolapsa. U Mađarskoj, nuklearna elektrana Paks smanjila je rad na ispod 50% kapaciteta zbog nedostatka vode za hlađenje. Slične situacije beleže se i u Rumuniji i Bugarskoj, gde se prati nivo Dunava u blizini nuklearnih elektrana.
Nizak vodostaj takođe utiče na tržište nafte, s obzirom na to da barže sada plove sa samo 30 do 40% uobičajenog tereta. Tokom jula, Srbija je putem rečnog transporta primila samo 25% planiranih količina naftnih derivata, što dodatno povećava troškove logistike. Stabilnost tržišta zavisi od maksimalne proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo i korišćenja strateških rezervi dizela.
