En Batler je skoro tri decenije živela pod maskom, skrivajući od svoje porodice neverovatnu istinu. Dok su njena petoro dece verovala da im je majka diplomata u američkom Stejt departmentu, En je zapravo radila kao tajni operativac CIA-e. Jedini koji je znao čime se zaista bavi bio je njen suprug Džo, sa kojim je u braku 37 godina, a koji joj je verno čuvao najveću životnu tajnu.
Objašnjenje da radi kao diplomatkinja omogućilo je porodici putovanja širom sveta i opravdalo njena česta i duga odsustva. Deca nisu ni slutila da iza elegantne titule stoji opasan posao špijunke. En je počela da radi za CIA-u još 1986. godine, a Džo joj je bio najveća podrška, nikada joj ne postavljajući pitanja koja bi mogla da je ugroze. U intervjuu za Today, En se prisetila: „Nikada me nije pitao gde sam bila, s kim sam se sastajala ili o čemu smo razgovarali. Nestala bih na nekoliko dana, a on ne bi znao ni grad u kom se nalazim.“
U okviru agencije, njen posao bio je da pronalazi i vrbuje ljude koji mogu da je približe stranim vladama i terorističkim grupama. Svaki zadatak nosio je ogromne rizike, a strah od mogućeg razotkrivanja pratio ju je iz dana u dan. Jednom je čak, u devetom mesecu trudnoće, satima putovala pod lažnim imenom, rizikujući i svoj život i život još nerođenog deteta.
Većina njene porodice živela je u potpunom neznanju. Njena ćerka Aleksis rekla je da „nikada ne bi pomislila“ da joj je majka špijunka, jer je za nju „bila samo mama“. Najstarija ćerka istinu je otkrila slučajno, preko školske drugarice čiji je otac bio Enin nadređeni. Ostalo četvoro dece saznalo je celu priču tek noć uoči njene proslave povodom penzionisanja, kada su morali da budu uvedeni u zgradu CIA-e.
En je javnosti prvi put ispričala svoj životni put u knjizi „Supruga, majka, špijunka“, koju je CIA pregledala i odobrila. Balansiranje između porodice i tajnih operacija bio je neverovatan izazov. Priznala je da „nikada nije morala da bira između karijere i porodice“, iako je zbog posla propustila prvi rođendan svog sina dok je bila na zadatku u Sarajevu. „Bilo je dana kada je zaista bilo teško“, kaže ona. „Morala sam da budem fokusirana i na poslu i kod kuće. Nisam imala vremena za sebe. Sve moje vreme bilo je posvećeno zadacima ili deci. Pisala sam liste, planirala unapred, radila šta god je trebalo. Trčala sam od operativnih sastanaka do kupovine namirnica, od vrbovanja agenata do školskih priredbi, spremala večeru – i sutra sve iz početka.“
Enini izazovi kao majke i špijunke osvetljavaju složenost života pod konstantnim pritiskom. Svakodnevni zadaci su zahtevali potpunu posvećenost, a povremeni izlasci na teren su značili da će često biti odsutna od porodice. U njenoj priči se ogleda i borba žena koje pokušavaju da balansiraju između profesionalnih obaveza i porodičnog života, što je posebno naglašeno njenim naporima da nikada ne pokaže slabost ili nezadovoljstvo.
Ova fascinantna priča o En Batler pokazuje koliko je teško voditi dvostruki život, a istovremeno ostati posvećen porodici. Njena sposobnost da održi ravnotežu između opasnog posla i porodičnog života je inspirativna i podstiče na razmišljanje o ulozi žena u špijunaži i drugim tradicionalno muškim oblastima. En je, bez sumnje, ostavila značajan trag u svetu špijunaže, ali i kao majka koja je sve radila kako bi zaštitila svoju porodicu.
U svetu gde se očekuje od žena da preuzmu različite uloge, priča En Batler otvara vrata razumevanju složenosti ženskog identiteta i uloga koje one igraju u društvu. Njene reči su poruka da je moguće biti uspešna u karijeri i istovremeno biti posvećen roditelj, bez obzira na izazove koji se javljaju na tom putu.
