Ovaj mladi bračni par, Emilija i Đorđe, gostovao je na Blic TV, gde su delili svoja iskustva o odgajanju sedmorice sinova i izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Emilija je u razgovoru otkrila da su se njen i Đorđev put započeli još kada su bili tinejdžeri, a nakon trogodišnje pauze, odlučili su da započnu zajednički život. Emilija je oduvek sanjala o velikoj porodici, dok je Đorđe prvobitno želeo samo dvoje dece, ali su na kraju zajedno došli do broja sedam.
Na pitanje o reakcijama ljudi kada ih vide, Emilija je istakla da se suočavaju s različitim komentarima, ali da se fokusiraju na pozitivne i ne obraćaju pažnju na negativne. „Negativne komentare ne čitam. Samo napišem: slava Bogu i hvala Bogu za sve, i teram dalje,“ kaže Emilija, dodajući da mnoge porodice imaju sličan broj dece i da smatra da je rađanje dece važno.
Đorđe je opisao kako izgleda njihov svakodnevni život, naglašavajući da je u njihovoj porodici uvek živo i veselo. „Ne staje se od jutra do večeri, sve se smiri tek uveče kad oni odu na spavanje,“ rekao je Đorđe. Takođe, napomenuo je da radi od kuće i da se posao obavlja putem laptopa i telefona, što im omogućava da balansiraju između obaveza i porodičnog života.
Njihova sedmoro dece, Viktor, Vuk, Vladimir, Dušan, Aleksandar, Arsenije i Despot, trenutno su raspoređeni između škole i vrtića. Emilija je objasnila da imaju tri školarca, dok su ostala deca u vrtiću, što im olakšava svakodnevicu. Kada su pitali na koga su deca povukla karakter, Emilija je bila optimistična, rekavši da su svi borbeni i ratoborni, što joj daje sigurnost da će se snaći.
Đorđe je dodao da su njihovi stariji sinovi, prvi i drugi, ulogu „komandanta“ preuzeli na sebe, dok su peti i šesti sinovi takođe aktivni u vođenju porodice. „Smenjuju se prvi i drugi, uglavnom… Njih dvojica u visokim tonovima diktiraju,“ nasmejao se Đorđe, govoreći o dinamičnom porodičnom životu.
Emilija i Đorđe su se preselili iz Beograda u Surduk, gde smatraju da je život prirodniji i zdraviji. Iako su očekivali da će život u manjim mestima biti jeftiniji, Emilija je naglasila da to nije slučaj. Đorđe je dodao da su prešli više od 150.000 kilometara u tri godine, vozeći decu na razne aktivnosti, što im dodatno otežava finansijski aspekt života.
U razgovoru o troškovima podizanja dece, Đorđe i Emilija su se osvrnuli na to kako su se suočavali sa finansijskim izazovima. „Sve se može s verom u Boga,“ naglasili su, ističući da su često bili u situacijama kada im je novac stigao baš kada im je bio potreban. Emilija je dodala da, iako troškovi mogu izgledati zastrašujuće, mnoge porodice su u prošlosti imale mnogo više dece i uspevale su da se nose sa životnim izazovima.
Na kraju razgovora, Emilija i Đorđe su podelili svoje iskustvo o porodičnim putovanjima. „Imamo veliki kombi i svake godine idemo na more. Pakujemo se do krova i putujemo celu noć. Kada prelazimo granicu, carinici često pitaju – svaka čast, je li su svi vaši,“ ispričali su kroz smeh, prikazujući kako se uprkos izazovima trude da uživaju u porodičnom životu i stvaraju nezaboravne uspomene.
