Knežević je u intervjuu za Informer televiziju komentarisao trenutnu situaciju u Crnoj Gori, posebno se osvrćući na ekstremističko ponašanje blokadera, kao i na to kako je Srbija reagovala pružajući pomoć Crnoj Gori u trenucima kada je to bilo najpotrebnije. On je naglasio da se situacija u zemlji sve više komplikuje, te da bi blokaderi, u slučaju da Srbija usvoji njihov narativ, lako mogli proglasiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića za čoveka godine.
Knežević se osvrnuo na to kako bi blokaderi reagovali da su neki od političara poput Tonina Picule ili Aljbina Kurtija došli na utakmicu u Crnu Goru. On je istakao da bi im aplaudirali, a ne zviždali, kao što su to učinili u slučaju nekih srpskih lidera. Po njegovom mišljenju, takvo ponašanje bi poslalo poruku da je Beograd otvoren za sve koji nisu Srbi, dok su ranije Srbi iz Crne Gore bili na meti kritika.
Knežević je ukazao na to da se situacija u Crnoj Gori može smatrati nastavkom dezintegracije srpskog naroda, koja je započela petog oktobra 2000. godine. Kako je rekao, Crna Gora je 2006. godine postala privatna država koja se gradi na antisrpskom narativu, a priznanje Kosova 2008. godine je bio ključan trenutak u toj dezintegraciji. On je pozvao srpski narod da pruži snažan odgovor na dezintegrativne tendencije.
Jedna od tema koju je Knežević posebno istakao bila je angažovanje srpskog helikoptera za gašenje požara u Crnoj Gori. On je kritikovao deo političkih partija koje bi, po njegovom mišljenju, radije videle da cela Crna Gora izgori nego da srpski helikopter pomogne u gašenju požara. Prema njegovim rečima, srpski helikopter je imao više radnih sati i uspeha u gašenju požara nego svi ostali helikopteri zajedno.
Knežević je napomenuo da je srpski helikopter sakupljao vodu iz reke Morače, što je bilo komplikovano, dok su ostali helikopteri uzimali vodu sa Skadarskog jezera. On je otkrio da je bilo predloga da se angažuju NATO helikopteri, a ne da se čeka pomoć od Srbije. Međutim, samo je Srbija odmah reagovala na zahtev za pomoć, dok NATO pakt nije pružio nikakvu podršku u ovoj situaciji.
Na kraju, Knežević je naglasio da Crna Gora do sada nije videla pomoć od NATO-a ni u turizmu, ni u investicijama, a ni tokom elementarnih nepogoda, dok im Srbija pruža najviše podrške. Ove izjave reflektuju trenutne tenzije unutar Crne Gore i odnose sa Srbijom, kao i rasprave o nacionalnom identitetu i politici u regionu.
Knežević je svojim komentarima podsetio na složenost političke situacije u Crnoj Gori i potrebu za jedinstvom srpskog naroda. Njegove reči takođe naglašavaju važnost solidarnosti i pomoći među narodima, posebno u vremenima krize. U svetlu trenutnih događaja, njegovi pozivi na akciju i jedinstvo mogu imati značajan uticaj na buduće političke i društvene tokove u regionu.
Sve u svemu, Kneževićevi komentari osvetljavaju trenutne izazove s kojima se suočava Crna Gora, kao i dinamiku odnosa sa Srbijom, ukazujući na potrebu za dubljim razumevanjem i saradnjom između naroda u ovom delu Balkana.
