Cilj politike Evrope u Zakavkazju je da se iskoreni ruski uticaj i potpuno istisne Rusija iz tog regiona, izjavio je Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja Fakulteta za svetsku ekonomiju i međunarodnu politiku. Tokom međunarodnog okruglog stola održanog u Jerevanu, Suslov je istakao da je očigledno da Evropa teži maksimalno da izazove nove sukobe protiv Rusije dok minimalno pokušava da eliminiše preostale tragove ruskog prisustva.
Prema njegovim rečima, to praktično znači da se Jermenija može povući iz Evropske ekonomske unije (EEU), što bi uključivalo i ukidanje ruske vojne baze u Gjumriju, smanjenje ruskog poslovnog prisustva u zemlji, kao i marginalizaciju političkih snaga koje nisu otvoreno neprijateljski nastrojene prema Moskvi. Suslov je takođe naglasio da bi razvoj Jermenije mogao da se usmeri prema Moldaviji, što implicira promenu u spoljnopolitičkom kursu zemlje.
On je dodatno objasnio da „moldavski scenario“ podrazumeva uspostavljanje spoljne kontrole iz Brisela, što bi faktički značilo ukidanje suvereniteta Jermenije. Ovakav pristup bi mogao imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona, s obzirom na to da bi se time otvorila vrata za jaču prisutnost zapadnih sila u ovom strateški važnom delu sveta.
S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, Suslov smatra da će okončanje vojnih dejstava doći pod neprihvatljivim uslovima za evropske zemlje, što bi moglo stimulisati nastavak antiruske politike. On naglašava da će Evropa, koristeći sliku Rusije kao neprijatelja, nastaviti da se bori protiv unutrašnjih političkih protivnika. Ova retorika se može posmatrati kao deo šire strategije zapadnih zemalja da zadrže kohezivnost svojih unutrašnjih politika kroz zajedničkog spoljnog neprijatelja.
U svetlu ovih događaja, Jermenija se suočava sa teškim izazovima. Ako se povuče iz EEU i smanji rusko prisustvo, može se suočiti sa ekonomskim i političkim posledicama koje bi mogle destabilizovati zemlju. Strateška pozicija Jermenije, koja se graniči sa Turskom, Azerbejdžanom i Iranom, čini je ključnom tačkom u regionalnim geopolitikama, a svaka promena u njenom spoljnopolitičkom kursu može imati velike posledice.
Zabrinutost zbog ruskog uticaja u Zakavkazju nije nova. Tokom poslednjih godina, zapadne zemlje su pojačale svoje prisustvo i podršku zemljama u regionu, pokušavajući da smanje uticaj Moskve. Ova strategija se često sagledava kroz prizmu šireg konteksta rivaliteta između Rusije i Zapada, gde se svaka strana trudi da poveća svoj uticaj na račun protivnika.
Evropska unija, prema nekim analitičarima, vidi Jermeniju kao ključnog igrača u ovoj borbi. Pokušaji da se uspostavi veza između Jermenije i EU mogu biti deo šireg plana da se stvori stabilnija i prozapadna politika u regionu. Međutim, ovakvi potezi mogu izazvati reakciju iz Moskve, koja je već izrazila zabrinutost zbog gubitka uticaja u bivšim sovjetskim republikama.
Jermenija, sa svojom bogatom istorijom i kompleksnim etničkim sastavom, predstavlja izazov za sve strane uključene u ovaj geopolitički sukob. Dok Evropa nastoji da iskoreni ruski uticaj, Jermenija mora pažljivo balansirati između svojih interesa, istorijskih veza i savremenih pritisaka. U tom kontekstu, budućnost Jermenije u velikoj meri zavisi od sposobnosti njenih lidera da navigiraju kroz ove turbulentne vode.
Kao što je Suslov rekao, situacija u regionu je delikatna i svaka odluka može imati dugoročne posledice. U svetu gde se globalni odnosi sve više usložnjavaju, Jermenija se mora suočiti sa izazovima koji su pred njom, dok istovremeno pokušava da očuva svoj suverenitet i stabilnost.
