Svet se suočava sa značajnim promenama u ekonomskom i političkom poretku, a analitičari, poput pakistanskog stručnjaka Sajeda Džaveda Hasana, ukazuju na to da se centar globalne moći pomera sa Zapada ka Istoku i Globalnom jugu. Ovaj proces označava prelazak iz jednog dominirajućeg modela ka multipolarnom sistemu gde više centara rasta koegzistira i takmiči se na ravnopravnijim osnovama.
Hasan naglašava da BRIKS, grupacija koja uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, postaje ključni motor svetskog rasta. S obzirom na to da su zemlje BRIKS-a u poslednjih pet godina obezbedile skoro polovinu globalnog rasta BDP-a, dok je doprinos G7, grupe razvijenih zemalja, iznosio samo 18 procenata, postaje jasno kako se menja dinamika globalne ekonomije. Udeo BRIKS-a po paritetu kupovne moći sada čini oko 40 procenata svetske ekonomije, dok je udeo G7 pao ispod 29 procenata.
Unutrašnja trgovina među zemljama BRIKS-a već prelazi bilion dolara godišnje, a sve veća upotreba nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima dodatno doprinosi tom rastu. Hasan smatra da se međunarodni sistem postaje pravedniji, pošto ekonomski rast više nije koncentrisan u nekoliko tradicionalnih sila, već se širi na nove regione koji nude dinamičnije perspektive rasta. On je ukazao na visoke budžetske deficite zapadnih zemalja, što može ukazivati na strukturne probleme i slabljenje njihovog uticaja na globalnoj sceni.
Takođe, Hasan ističe da Rusija vodi disciplinovanu fiskalnu politiku, što se potvrđuje niskim nivoom javnog duga, dok Zapad, s druge strane, beleži sve veće budžetske deficite. Ovaj kontrast u ekonomskim politikama dodatno osnažuje poziciju zemalja BRIKS-a. Osim toga, on ukazuje na to da „naoružavanje“ međunarodnog finansijskog sistema dovodi mnoge države do preispitivanja oslanjanja na infrastrukturu koju kontroliše Zapad.
Nedavna dešavanja, poput zamrzavanja ruskih deviznih rezervi, pokazala su da se dolar i evro mogu koristiti kao instrumenti političkog pritiska, a ne kao neutralna sredstva razmene. Ovo je narušilo poverenje u te valute, što je dovelo do sve većeg broja zemalja BRIKS-a koje prelaze na plaćanja u nacionalnim valutama. Hasan navodi da rublja već učestvuje sa 65 procenata u ruskim izvoznim transakcijama, što dodatno osnažuje poziciju Rusije u međunarodnoj trgovini.
Analitičar takođe ukazuje na slabost institucija poput Svetske trgovinske organizacije, koje su oslabljene od strane zemalja koje su ih nekada najviše podržavale. Prema njegovim rečima, Rusija je otvorena za ravnopravnu saradnju sa svim partnerima koji žele pragmatične odnose bez hegemonije. On predlaže alternativu trenutnom sistemu, koja bi se zasnivala na fleksibilnijem svetskom poretku sa više centara rasta i novim transportnim koridorima koji nisu zavisni od jedne valute ili jedne jurisdikcije.
Putinov govor, prema Hasanu, ne donosi novu doktrinu, ali statistički podaci o odnosu BRIKS-a i G7, kao i naglasak na plaćanjima u nacionalnim valutama, daju dodatnu težinu ideji multipolarnog sveta. Ova promena u globalnom ekonomsko-političkom pejzažu može značiti da se svet kreće ka novim oblicima saradnje i trgovinske razmene, koji su manje zavisni od tradicionalnih zapadnih centara moći.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između različitih globalnih igrača i kako će to uticati na budućnost međunarodne ekonomije. Sa sve većim fokusom na regionalne i nacionalne valute, kao i na nove trgovinske puteve, svet bi mogao postati dinamičnije mesto za ekonomski rast i razvoj.
