Ukupan broj zaposlenih u Federaciji Bosne i Hercegovine na kraju januara 2021. godine iznosio je 516.808 osoba. Ova cifra predstavlja smanjenje u odnosu na kraj decembra 2020. godine, kada je broj zaposlenih bio 529.493. Ove podatke je saopštila Poreska uprava FBiH, koja evidentira broj zaposlenih na osnovu podataka o prijavama i odjavama zaposlenika.
Ovaj trend smanjenja zaposlenosti nije nov. U januaru 2021. godine, 3.685 ljudi je ostalo bez posla, što ukazuje na nastavak negativnog trenda koji je započeo prethodne godine. Tokom 2020. godine, između marta i decembra, izgubilo je posao oko 15.000 ljudi u Federaciji BiH. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća s obzirom na to da tržište rada već dugo vremena pokazuje znake slabosti, a pandemija koronavirusa dodatno je pogoršala stanje.
Prema predviđanjima domaćih i međunarodnih organizacija, očekuje se da bi u 2021. godini moglo doći do blagog rasta zaposlenosti, ali se smatra da će taj rast biti spor. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će se stopa nezaposlenosti u BiH vratiti na nivo iz 2019. godine, koji je iznosio 15,7 procenata, tek 2024. godine. Tokom 2020. godine, stopa nezaposlenosti je skočila na 19 procenata, što je rezultat mera uvedenih za suzbijanje širenja virusa COVID-19.
U izveštaju MMF-a navedeno je da se očekuje postepeni pad stope nezaposlenosti u BiH. Tako bi stopa nezaposlenosti trebala pasti na 17,5 procenata u 2022. godini, a zatim na 16,8 procenata u 2023. godini. Do 2024. godine, predviđa se da će ova cifra pasti na 15,3 procenata, što će značiti povratak ispod nivoa iz 2019. godine.
Ova situacija na tržištu rada ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim reformama i strategijama za podsticanje zapošljavanja. U mnogim sektorima, posebno onim koji su najteže pogođeni pandemijom, potrebne su hitne mere kako bi se podržala radna snaga i omogućilo stvaranje novih radnih mesta. Vlade i institucije trebaju raditi na poboljšanju uslova za poslovanje, olakšavanju investicija i pružanju obuka kako bi se radnici prilagodili novim zahtevima tržišta.
Osim toga, važno je usmeriti se na podršku sektorima koji imaju potencijal za rast, kao što su tehnologija, turizam, i zelene energije. Ove industrije mogu igrati ključnu ulogu u oporavku ekonomije i stvaranju novih mogućnosti zapošljavanja.
Uprkos izazovima, postoje i znakovi da bi određeni sektori mogli doživeti oporavak. Na primer, sektor digitalnih usluga i e-trgovine je tokom pandemije zabeležio rast, a očekuje se da će se ovaj trend nastaviti. Ovaj sektor može pružiti nove mogućnosti zapošljavanja, posebno za mlade ljude i one koji su izgubili posao u tradicionalnim industrijama.
Takođe, važno je napomenuti da se u društvu stvara sve veća svest o važnosti mentalnog zdravlja i dobrobiti radnika. Pružanje podrške zaposlenima u suočavanju sa stresom i pritiscima koje nosi tržište rada može doprineti povećanju produktivnosti i zadovoljstvu na radnom mestu.
U ovom kontekstu, poslodavci i vlade trebaju raditi zajedno kako bi osigurali da se radnicima pruže resursi i podrška koja im je potrebna da se suoče sa izazovima. Ova saradnja može pomoći u izgradnji otpornijeg tržišta rada koje će biti sposobno da se prilagodi promenama i izazovima koje donosi budućnost.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Federaciji BiH je kompleksna i zahteva pažnju i akciju svih relevantnih aktera. Potrebno je raditi na stvaranju uslova koji će omogućiti oporavak i rast zaposlenosti, kao i na pružanju podrške radnicima tokom ovog izazovnog perioda.
